Nema mnogo uvijanja u porukama koje ovih dana stižu iz Berlina. Savezna vlada otvoreno poručuje građanima da dolaze teške godine, godine stezanja kaiša, i da se od toga neće moći pobeći.
Ministar finansija Lars Klingbajl iz Socijaldemokratske partije (SPD) već sada govori o periodu u kojem će štednja biti neizbežna i dugotrajna.
Na gostovanju u emisiji ZDF-a „Das Jahr 2025“, Klingbajl je biračima pokušao da objasni ono što se u političkim krugovima već neko vreme zna: pred Nemačkom su „veoma izazovne godine“. Kako je rekao, građani će „morati i sami nešto da doprinesu“.
Drugim rečima, rezovi dolaze, i svi će ih osetiti. „Svi će primetiti da štedimo“, poručio je ministar, naglašavajući da su smanjenja rashoda neminovna.
Istovremeno, pokušao je da povuče crtu i smiri strasti. Nemačka, tvrdi, nije finansijski slomljena. „Nismo bankrotirali. Država nije na ivici kolapsa“, rekao je, odbacujući priče o potpunom fiskalnom sunovratu.
Ipak, dodao je da su problemi stvarni i da njihovo rešavanje ima cenu. Samo za 2028. godinu, prema njegovim rečima, postoji rupa u budžetu od oko 60 milijardi evra, koja se ne može zatvoriti bez ozbiljnih rezova koje će građani jasno osetiti.
Sve to dolazi u trenutku kada Nemačka troši ogromna sredstva na druge prioritete. Na migrante se godišnje izdvaja najmanje 50 milijardi evra – za smeštaj, obrazovanje, bezbednost i integraciju.
Uz to, već su potrošene desetine milijardi evra za Ukrajinu, a planira se i dodatnih 19 milijardi evra direktne pomoći iz nemačkog budžeta. Ta kombinacija velikih izdvajanja i najava štednje sve teže prolazi bez otpora na terenu.
Na lokalnom nivou situacija izgleda još sumornije. Gradovi i opštine širom zemlje već su na ivici finansijskog sloma. Iako je savezna vlada usvojila istorijski paket zaduživanja od čak bilion evra, mnogi lokalni funkcioneri tvrde da taj novac ne popunjava rupe u njihovim budžetima.
Gradonačelnik Esena Tomas Kufen iz CDU-a, koji sedi i u saveznom izvršnom odboru stranke, prošlog meseca je bez uvijanja rekao da je „gotovo svaki nemački grad sada na ivici bankrota“.
Njegova upozorenja oslanjaju se i na brojke: samo u Severnoj Rajni-Vestfaliji, najvećoj saveznoj pokrajini, svega 10 od ukupno 396 gradova i opština može da prikaže uravnotežen budžet. Prema Kufenovim rečima, ti podaci važe praktično za celu zemlju.
„Novo je to što su svi gradovi pritisnuti uza zid“, rekao je on za Bild, naglašavajući da kriza ne bira – pogađa i sever i jug, i istok i zapad. Upozorio je i da će zamrzavanje budžeta morati da se uvede gotovo svuda, uključujući i gradove koji su donedavno smatrani bogatima i stabilnima.
U Berlinu se taj raskorak posebno vidi. Dok se seku sredstva za kulturu, obrazovanje i saobraćaj, izdvajanja za smeštaj migranata dostižu rekorde. Prema novom izveštaju, glavni grad je prošle godine potrošio gotovo milijardu evra samo na tu stavku. Pre četiri godine taj iznos bio je skoro tri puta manji.
Klingbajl zasad ne iznosi konkretne mere, ali najavljuje da će kompletan paket uskoro predstaviti lideri CDU-a, CSU-a i SPD-a. Insistira da rezovi moraju biti „pravični“ i da teret ne sme pasti samo na jednu grupu. „Cilj je da svako da svoj doprinos“, kaže on.
Istovremeno, poruke upućuje i sopstvenoj stranci. SPD, smatra, mora da se menja i da prekine sa održavanjem postojećeg stanja. Slika slabosti, priznaje, već je nanela štetu socijaldemokratama. „Socijaldemokratija je uspešna kada predvodi promene, a ne kada ih samo prati“, poručio je.
Opozicija, međutim, nema mnogo razumevanja za ovakav kurs. Alternativa za Nemačku (AfD) oštro napada fiskalnu politiku vlade. Kopredsednica stranke Alis Vajdel opisala je smer kojim ide koalicija kao „crno-crvenu dužničku orgiju na račun budućnosti Nemačke“.
Poslanička grupa AfD-a dodatno je ocenila Klingbajlove budžetske nacrte kao „katastrofalne za Nemačku“, tvrdeći da se teret nepravedno prebacuje na građane, dok se strukturni problemi ne rešavaju. U njihovim kritikama stalno se ponavlja ista poruka: novac ne stiže do ljudi, a javna sredstva se, kako kažu, loše upravljaju.
Sve to se dešava u trenutku kada nemačka industrija upozorava na istorijski duboku krizu, dok pojedini sektori, poput automobilske industrije, beleže rekordno loše rezultate.
Slika koja se sklapa nije jednostavna, niti nudi brza rešenja. Vlada govori o štednji, gradovi se bore za opstanak, politički pritisak raste sa svih strana. Ostaje pitanje koliko dugo će ovakav balans moći da se održi – i ko će na kraju platiti najveći deo računa.
