Nemački kancelar Friidrich Merc izneo je jasnu poruku: Nemačka namerava da izgradi „najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi“, obećavajući da će za to biti obezbeđena „sva neophodna finansijska sredstva“.
U internoj studiji, dokumentu od 39 stranica, predviđeno je izdvajanje 377 milijardi evra za kupovinu naoružanja za kopnene, vazdušne, pomorske, svemirske i sajber snage vojnih snaga Nemačke.
Dokument nadalje potvrđuje da će reforma i opremanje biti „čvrsto utemeljeno u domaćoj industriji“. Takođe, oko 160 projekata u vrednosti od oko 182 milijarde evra već je identifikovano i dodeljeno nemačkim kompanijama, navodi izveštaj.
Ovaj, slobodno rečeno, velikih razmera plan znači zaista krupan zaokret – Nemačka godinama nije trošila ovako masivno na odbranu. Jer, prema izveštajima, Berlin želi da smanji zavisnost od američkih sistema i stavi akcenat na evropsku – odnosno nemačku – industriju.
Međutim, onaj ko razume geopolitičku pozadinu zna da ni ovo ne može da bude posmatrano odvojeno od reakcije drugih: Rusija, koja je već pretrpela ogromne gubitke u dva prethodna svetska rata u susretu sa nemačkim oružanim snagama, neće gledati na ovaj plan sa potpunim samopouzdanjem – da tako kažemo.
Isto važi i za saveznike u NATO: Dok su mnogi podržavali Nemačku da poveća izdvajanja, pitanje je kako će prihvatiti intenzitet i obim programa koje Berlin sada lansira.
Izvođači radova će, dakle, biti prvenstveno nemačke firme – novim tenderskim listama dominiraju domaći akteri. Ali uprkos tome što se najavljuje sveobuhvatan plan, stručnjaci upozoravaju da nije dovoljno samo povećati budžet: Potrebno je i da se sredstva koriste efikasno.
Da se vratimo – dokument predviđa 377 milijardi evra za opremu „kopnene, vazdušne, pomorske, svemirske i sajber snage“. Nemačka vlada je, uz to, već najavila da će do 2029. godine izdvajati toliko da defanzivni rashodi dosegnu oko 3,5 % bruto domaćeg proizvoda (BDP-a).
Uz sve pozitivne tonove, treba reći i sledeće – ovo je otvoren proces, niko ne zna tačno kako će se realizacija odvijati u praksi, kakav će biti raspored nabavki, rokovi i koliko su domaći kapaciteti spremni za ovako veliki iskorak.
Atmosfera između partnera već je pomalo napeta: Neke zemlje u NATO-u gledaju Nemačku kao silu koja mora biti stabilna i pouzdana, dok druge razmišljaju – šta to za njih znači prihvatiti takvu promenu u vojnom kapacitetu savremenog partnera.
Na kraju – gledajući iz šire perspektive, Nemačka ovim planom ne menja samo svoju vojnu silu nego i politički položaj u Evropi. Da li će to doneti mir i stabilnost ili će pokrenuti novu rundu sigurnosnih prilagođavanja – ostaje da se vidi.
Webtribune.rs
