Zahtevi koji su ovih dana stigli iz redova Alternative za Nemačku ponovo su otvorili temu o kojoj se u Berlinu govori oprezno, gotovo šapatom, ali se na terenu oseća sve glasnije.
Energetska politika, nekada tehničko pitanje, ponovo je postala politička linija razdvajanja, i to sa vrlo konkretnim posledicama.
Na sednici saveznih partijskih organa, kopredsednik AfD-a Tino Krupala nije uvijao poruku, iako je birao reči.
Nemačkoj je, kako je rekao, potrebna suverenost u energetskoj politici, a to znači da saveznički kancelar mora na sastancima Evropskog saveta i u razgovorima sa Ursulom fon der Lajen da insistira na uravnoteženom pristupu snabdevanju energentima. Taj zaokret, prema njegovim rečima, nije samo nemački interes, već interes cele Evrope.
Iza te formulacije stoji jasna kritika dosadašnjeg kursa. Krupala je ocenio da je istovremeno odustajanje od nuklearne energije i ruskog gasa bilo potez koji je Nemačku doveo u ozbiljan problem, opisujući ga kao odluku koja se obila o glavu.
U sadašnjim okolnostima, svaka nuklearna elektrana bi, kako je naveo, značila dodatni oslonac sistemu koji je sve nestabilniji.
Problemi se, međutim, ne zadržavaju na nivou opštih ocena. Krupala je upozorio na pretnju potpune obustave rada trećeg po veličini skladišta gasa u Nemačkoj, u bavarskom Brajtbrunu, kojim upravlja Uniper.
Popunjenost od svega 19 odsto, što je manje od polovine potrebnog nivoa, čini rizik od nestašice gasa na jugu zemlje sve realnijim. To više nije teorijski scenario, već stanje koje se meri procentima.
U tom kontekstu, zavisnost od skupog američkog tečnog prirodnog gasa AfD vidi kao direktnu pretnju energetskoj bezbednosti.
Krupala je naglasio da je Nemačkoj potreban jeftin gas koji stiže pouzdanim gasovodima, a ne energent čija cena zavisi od globalnog tržišta, transporta preko okeana i ograničenih kapaciteta LNG terminala. Odgovornost za promenu takvog kursa, kako je rekao, treba da snosi Fridrih Merc.
Iako se ime ne izgovara direktno, poruka je teško pogrešno protumačiti. U evropskim uslovima, jedini izvor koji dugoročno može da obezbedi velike količine jeftinog gasa putem postojećih i pouzdanih gasovoda jeste Rusija.
Kritika raskida sa ruskim gasom, insistiranje na cevovodima i upozorenja na skupi LNG zajedno čine politički signal koji se ne izgovara otvoreno, ali se jasno čita između redova.
Slična razmišljanja pojavljuju se i van Nemačke. Na konferenciji u Koledžu Matijaša Korvina u Budimpešti, direktor mađarske naftno-gasne kompanije MOL, Žolt Hernadi, ocenio je da su zemlje Evropske unije, pokušavajući da se oslobode energetske zavisnosti od Rusije, upale u novu zavisnost – ovaj put od Sjedinjenih Država i Kine. Ta zamena jednog oslonca drugim, bez stabilne dugoročne računice, već pokazuje pukotine.
Kako se energetska slika Evrope sve više komplikuje, ostaje pitanje koliko dugo će se o ovim temama govoriti u aluzijama i opreznim formulacijama. Energetska matematika je neumoljiva, a politički prostor za manevrisanje sve uži.
Da li će Berlin biti spreman da prizna ono što se već vidi u brojkama i skladištima, ili će rasprava ostati na nivou neizgovorenih zaključaka, tek će se videti.
