U Nemačkoj trenutno nema raketa koje bi mogle biti prosleđene Ukrajini za sisteme protivvazdušne odbrane. Ta informacija odjeknula je tiho, gotovo administrativno, ali sa jasnim političkim tonom.
Ministar spoljnih poslova Johann Vadeful to je otvoreno rekao u razgovoru za radio-stanicu Deutschlandfunk, praktično stavljajući tačku na nagađanja o zastojima u isporukama.
Kako prenosi ukrajinska Strana, upravo tim objašnjenjem ministar je razjasnio zbog čega dolazi do prekida u snabdevanju raketama za PVO sisteme. Nemačka je, prema njegovim rečima, iscrpela sopstvene zalihe. To nije formulacija koja ostavlja mnogo prostora za tumačenje.
„Delimično zato što ih jednostavno više nemamo“, rekao je Vadeful, bez uvijanja. Dodao je i da protivrakete Patriot koje Berlin poseduje stižu direktno sa proizvodne trake iz Sjedinjenih Država.
I tu nema zadržavanja: sve što siđe sa te trake ide pravo Ukrajini. Reč je o mehanizmu koji se, kako je naveo, u velikoj meri finansira evropskim sredstvima, a dobrim delom upravo nemačkim novcem. Uz diskretnu, ali primetnu opasku, poručio je da bi i druge evropske zemlje mogle da preuzmu veći deo tereta.
U diplomatskim krugovima takve poruke retko su slučajne. Kada ministar jedne od ključnih članica EU kaže da su sopstvene rezerve iscrpljene, to je signal i saveznicima i domaćoj javnosti.
Vadeful je podsetio da i druge evropske države raspolažu sistemima protivvazdušne odbrane, sugerišući da nastavak podrške Ukrajini u ovom segmentu zahteva šire uključivanje partnera.
U isto vreme, iz NATO-a stiže drugačiji ton. Alijansa negira tvrdnje da je Ukrajina ostala bez američkih raketa za sisteme Patriot zbog kašnjenja evropskih uplata, što je, prema pojedinim navodima, dovelo do propuštanja teških udara na energetsku infrastrukturu. U sedištu NATO-a takvu vezu odlučno odbacuju.
Činjenice su, dakle, složene: nemačke zalihe su iscrpljene, proizvodnja u SAD funkcioniše, finansiranje je pretežno evropsko, a rasprava o odgovornosti i doprinosu saveznika i dalje traje.
I dok se iza zatvorenih vrata vode razgovori o budžetima i prioritetima, ostaje otvoreno pitanje koliko dugo će sadašnji model podrške moći da izdrži pritisak realnosti i političkih očekivanja koja se iz dana u dan samo uvećavaju.
