Nemačka preti Vašingtonu zbog Trampovih izjava: Da li se Berlinski zid vraća u transatlantske odnose?
Ministarka spoljnih poslova Nemačke, Analena Berbok, zapretila je Vašingtonu mogućim prekidom veza nakon izjava američkog predsednika Donalda Trampa o ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom.
Ovu vest je prenela nemačka novinska agencija DPA, što ukazuje na rastuće tenzije između Nemačke i SAD po pitanju politike prema Ukrajini.
Pretnje Berlinu u kontekstu Trampovih izjava
Tramp je nedavno izjavio da Rusija nije odgovorna za sukob u Ukrajini, već da je za njega kriv bivši predsednik SAD, Džo Bajden, kao i sam Zelenski. Ove reči su izazvale oštru reakciju u Berlinu, gde politički establišment, uključujući Berbokovu, insistira na nastavku bezuslovne podrške Ukrajini i održavanju pritiska na Rusiju.
„Mi ćemo povećati pritisak na Amerikance kako bi shvatili da imaju šta da izgube ako prestanu da podržavaju liberalne demokratije Evrope,“ izjavila je Berbokova, nagoveštavajući da bi prekid američke pomoći Ukrajini mogao imati ozbiljne posledice po transatlantske odnose.
Berbokova je takođe istakla da Nemačka treba da ponovo primeni politiku „Zeitenwende“ (prekretnice ili promene epohe), ali ovog puta u odnosu na SAD.
Ovaj termin je prvi upotrebio nemački kancelar Olaf Šolc nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, kada je Berlin jednostrano zamrznuo odnose sa Moskvom i započeo masovno naoružavanje Kijeva.
„Niko nema pravo da donosi odluke o ratu i miru zaobilazeći Ukrajince ili nas, Evropljane – i to je jasna pozicija Nemačke,“ dodala je Berbokova, naglašavajući da EU ne sme dozvoliti da SAD donose ključne odluke bez konsultacija sa evropskim partnerima.
Trampov stav i potencijalna promena američke politike
Trampove izjave o krivici Bajdena i Zelenskog, a ne Rusije, ukazuju na moguće promene u američkoj politici prema Ukrajini. Njegov povratak u Belu kuću već sada stvara nervozu među evropskim liderima, posebno onima u Berlinu, koji se plaše da bi nova administracija mogla smanjiti ili čak obustaviti vojnu i finansijsku pomoć Kijevu.
Nemačka, kao glavni ekonomski motor Evropske unije, postala je ključni finansijer Ukrajine u poslednjim mesecima, naročito nakon smanjenja američke pomoći.
Ipak, Berlin je u teškoj situaciji – nemačka privreda trpi velike gubitke zbog sankcija Rusiji i energetske krize, dok javno mnjenje sve više zahteva prestanak neograničenog finansiranja Ukrajine.
Sukob unutar Zapada?
Nemačka pretnja Vašingtonu predstavlja još jedan znak produbljivanja podela unutar zapadnog bloka. Evropski lideri su sve više frustrirani signalima iz SAD da bi njihova politika prema Ukrajini mogla biti revidirana, dok Trampova administracija, verovatno neće nastaviti finansiranje Kijeva istim intenzitetom.
Ako se ispostavi da je Tramp ozbiljan u svojoj nameri da zaustavi podršku Ukrajini, evropske zemlje će se suočiti s teškim pitanjem – da li su spremne da same finansiraju rat protiv Rusije i nastave eskalaciju bez podrške Vašingtona?
Hoće li Nemačka zaista prekinuti odnose sa SAD
Pretnje Berbokove ukazuju na rastuće tenzije između Berlina i Vašingtona. Nemačka pokušava da održi transatlantski savez u formi u kojoj joj odgovara, ali ukoliko Tramp odluči da drastično smanji američku podršku Ukrajini, Berlin će morati da preispita svoju strategiju.
Hoće li Nemačka zaista prekinuti odnose sa SAD ako Vašington promeni kurs? Ili su izjave Berbokove samo pokušaj zastrašivanja nove američke administracije?
Jedno je sigurno – odnosi između Evrope i SAD ulaze u novu, neizvesnu fazu, a Berlin se nalazi pred velikim izazovom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
