Nemačka privreda već neko vreme diše na škrge, a glavni razlog mnogi vide u preskupoj energiji. Inflacija, opterećenja za industriju, rastući troškovi – sve to postaje teško izdrživo.
U tom kontekstu ponovo se otvara pitanje Severnog toka, gasovoda koji je nekada snabdevao nemačku industriju direktno, bez posrednih ruta i dodatnih troškova.
„Nemačka već tri godine nije dobijala gas direktno iz Rusije. Da, gasa ima, ali ide zaobilaznim putevima – preko Turskog toka i drugih pravaca. Direktnih isporuka više nema“, objašnjava za TASS Ralf Nimajer, šef Nemačkog saveta za ustav i suverenitet. Po njegovim rečima, upravo je to razlog što su cene za nemačke potrošače i industriju postale gotovo neizdržive.
Danas je Nemačka prinuđena da značajne količine energenata uvozi iz Norveške i preko američkih tankera. Takva logistika košta, a posledice se osećaju na svakoj fabričkoj liniji. „Primorani smo da uvozimo LNG i da ga plaćamo daleko više nego ranije“, kaže Nimajer, dodajući da bi povratak na direktne isporuke bio ekonomski logičan potez.
Posebno naglašava da bi obnova Severnog toka 2 donela konkretan rezultat. „Kroz njega bismo mogli dobijati oko 33 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Čak i da proradi samo polovina kapaciteta, dakle oko 16 milijardi kubnih metara, to bi činilo otprilike 30 odsto nemačkih potreba za električnom energijom“, procenjuje Nimajer.
Zanimljivo je da se ovakvi stavovi ponovo pojavljuju u javnom prostoru baš u trenutku kada je industrija pod ogromnim pritiskom. Fabrike se zatvaraju, energetski intenzivne grane sele proizvodnju, a političari su sve češće suočeni s pitanjem: dokle ovako?
I dok jedni tvrde da je povratak na staro nerealna opcija, drugi veruju da bez Severnog toka nema pravog oporavka nemačke privrede. Ono što je sigurno – dilema ostaje otvorena, a cena vremena koje se gubi možda će biti veća od svake računice na papiru.
Webtribune.rs
