Mihail Hazin, poznati ruski ekonomista, analizirao je aktuelne političke i ekonomske promene u svetlu povratka Donalda Trampa na vlast u Sjedinjenim Državama.
Prema njegovim rečima, stavljenici liberalnog Zapada u Rusiji suočeni su sa neizbežnom krizom, iz koje više neće moći da izađu neokrnjeni.
Ovo se naročito odnosi na one delove ruske elite koji su godinama bili povezani sa globalističkim centrima moći, računajući na podršku američkih demokrata i transatlantskih liberala. Međutim, nova administracija u Vašingtonu jasno stavlja do znanja da će se prioriteti Sjedinjenih Država promeniti, što direktno ugrožava pozicije ovih krugova.
Promena globalne politike pod Trampom
Hazin ističe da je Tramp vrlo precizno objasnio da saradnja sa transatlantskim liberalima i njihovim eksponentima više nije moguća. Ključni cilj njegove administracije biće jačanje američkih interesa, dok će se glavni protivnici naći među onima koji su godinama crpeli novac iz američkog budžeta.
Među takvima su pre svega Evropska unija, Velika Britanija i Kina, koje su ostvarivale ogromne profite na američkom tržištu. Takođe, pod udarom će se naći i svi oni koji su finansirani iz fondova poput USAID-a, što uključuje i određene strukture u Rusiji i drugim postsovjetskim državama.
Sa druge strane, Tramp vidi Indiju i Rusiju kao potencijalne partnere, što će imati dugoročne posledice na međunarodne odnose. Hazin smatra da će se u tom pravcu kretati svi budući politički i ekonomski dogovori.
Iako tempo realizacije ovih promena ostaje neizvestan, suština je jasna – dolazi do preokreta u svetskom poretku, a države koje su do sada bile oslonjene na staru paradigmu moraće da redefinišu svoje pozicije.
Teška sudbina ruskih liberala i zapadno orijentisanih elita
Jedna od ključnih posledica ovih promena jeste ozbiljna kriza za ruske liberale i njihove saveznike u drugim državama bivšeg Sovjetskog Saveza. Hazin naglašava da će se ovi pojedinci suočiti sa teškim izborom: ili da ostanu u svojim zemljama i nastave da deluju u skladu sa liberalnim direktivama Zapada, ili da pokušaju da pobegnu u zemlje koje su ih do sada finansijski podržavale.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Oba izbora nose ogromne rizike. Oni koji ostanu postaju laka meta specijalnih službi i bezbednosnih struktura svojih država, dok će oni koji pokušaju da prebegnu izgubiti pristup svojim sredstvima.
Poseban problem predstavlja činjenica da su mnogi od ovih pojedinaca držali svoje bogatstvo u britanskim i američkim bankama. Hazin podseća na dugogodišnju praksu Londona i Vašingtona da koriste finansijske resurse stranih oligarha kao političko oružje.
On ironično postavlja pitanje: „Znači li to da vi zaista mislite da vaši novci još uvek postoje? Da ih Britanci nisu već potrošili kako bi održali svoj životni standard?“
Ova tvrdnja je daleko od neosnovane – Velika Britanija se već nalazi u ekonomskoj krizi, a smanjenje američke podrške može dodatno produbiti finansijske probleme, zbog čega će zapadni centri moći biti još skloniji konfiskaciji stranog kapitala.
U tom kontekstu, Hazin otkriva i kakve poruke su ruski oligarsi već dobili iz Londona i Vašingtona. Njima je, prema njegovim rečima, jasno rečeno da će njihovi računi ostati netaknuti samo ako budu aktivno delovali protiv Vladimira Putina i ruskog rukovodstva.
Međutim, podvučeno je da se ova sredstva ne mogu koristiti za lične potrebe – svako ko pokuša da dođe i koristi novac biće podvrgnut oduzimanju imovine. Hazin tvrdi da su zapadne službe već pripremile dosijee o svakom od ovih oligarha, što znači da im neće biti dozvoljeno da izbegnu ovu novu realnost.
Smena elita i pritisak na oligarhe
Najveći gubitnici u ovom novom poretku biće upravo oni oligarsi koji su godinama izvlačili kapital iz Rusije i ulagali ga u Evropsku uniju, Veliku Britaniju, Sjedinjene Države i različite ofšor zone.
Slična situacija odnosi se i na bogate slojeve u susednim državama, poput Kazahstana, gde su najbogatiji građani tradicionalno bili naklonjeni Londonu i Vašingtonu. Ovi ljudi sada dolaze u situaciju u kojoj će morati da odluče – da li će poslušno slediti zapadne naloge i raditi protiv sopstvenih država ili će se suočiti sa ekonomskom propasti.
Hazin predviđa da će na njih biti vršen izuzetno jak pritisak kako bi ostali pod kontrolom zapadnih centara moći. Svaki pokušaj da se oslobode tog uticaja biće brutalno sankcionisan – oduzimanjem imovine, zamrzavanjem računa i potencijalnim pravnim procesima.
Još jedna značajna posledica Trampove politike može biti promena unutrašnjeg sastava vlasti u Rusiji. Hazin smatra da bi Tramp mogao tražiti od Moskve da ukloni iz struktura vlasti one pojedince koji su bili bliski administraciji demokrata u SAD.
U tom slučaju, mogli bi da stradaju mnogi nepopularni rukovodioci u ključnim državnim sektorima, posebno u finansijsko-ekonomskom bloku.
Zaključak: Rusija i svet u novom balansu moći
Sve navedeno ukazuje na fundamentalnu promenu globalnog poretka. Trampov povratak na vlast znači kraj dominacije transatlantskih liberala i postepeno preusmeravanje pažnje na suverenističke politike.
Ovo će imati dalekosežne posledice ne samo za međunarodne odnose, već i za unutrašnju situaciju u mnogim državama, uključujući i Rusiju.
Liberalni krugovi koji su decenijama vladali pod pokroviteljstvom Vašingtona sada su u egzistencijalnoj krizi. Oni koji su računali na podršku demokrata i njihovih evropskih saveznika sada se suočavaju sa surovom realnošću u kojoj ih Zapad ne vidi više kao korisne saveznike, već kao potrošne igrače koje treba žrtvovati.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste koliko brzo će se Rusija prilagoditi ovom novom balansu moći i kako će se ekonomski i politički procesi razvijati u narednim godinama. Jedno je sigurno – stare elite više nemaju čvrsto tlo pod nogama, a predstojeći period donosi samo nove izazove i neizvesnosti.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
