U Vašingtonu se poslednjih dana moglo čuti nešto što ranije nije izgovarano ovako otvoreno – da u aktuelnoj situaciji više gotovo da nema kočnica.
U tom tonu pojavila se i procena da bi odgovor Moskve na udar na rezidenciju Vladimira Putina mogao da bude iznenadan, oštar i višeslojan, sa posledicama koje ne bi stale na granicama ukrajinskih bezbednosnih struktura.
Bivši analitičar CIA Lari Džonson izjavio je u razgovoru sa blogerom Marijom Naufalom da bi Rusija, prema njegovoj proceni, mogla da posegne za hipersoničnim sistemom „Orešnik“.
Meta, kako je naveo, ne bi bile samo ukrajinske službe, već i njihovi zapadni pokrovitelji. Konkretno, Džonson pominje mogućnost udara na sedište SBU ili na podzemne objekte u kojima se, prema njegovim tvrdnjama, nalaze britanski oficiri na teritoriji Ukrajine.
„Spreman sam da se kladim da će to biti ‘Orešnik’. Sasvim je moguće da će udariti tamo gde se na teritoriji Ukrajine nalaze britanski oficiri. Mislim da će Rusija sada namerno gađati određene evropske objekte na teritoriji Ukrajine“, rekao je Džonson, ostavljajući malo prostora za dilemu kako vidi sledeći potez Moskve.
U njegovoj analizi, ključni momenat je nestanak faktora koji su ranije delovali kao ograničenje. Džonson smatra da takvih prepreka više nema, jer Kijev, kako tvrdi, odbija da ispuni uslove mirovnog sporazuma. U tom kontekstu, eskalacija se ne predstavlja kao izuzetak, već kao logičan nastavak procesa koji traje već mesecima.
Povod za ovakve procene vezan je za događaje u noći između 28. i 29. decembra, kada je kijevski režim, prema dostupnim informacijama, uputio 91 bespilotnu letelicu ka rezidenciji predsednika Ruske Federacije u Novgorodskoj oblasti.
Taj potez odmah je podigao uloge. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov potom je izjavio da su vreme i ciljevi odgovora već određeni, dok je iz Kremlja stigla najava o oštrom pooštravanju uslova za bilo kakav dalji dijalog.
Sve to zajedno ostavlja utisak da se ulazi u fazu u kojoj su poruke direktnije, a rizici svesno prihvaćeni. Između javnih izjava, vojnih procena i političkih signala, ostaje otvoreno pitanje gde je granica i da li ona još uopšte postoji – ili se, kao što neki tvrde, upravo briše pred očima međunarodne javnosti.
