Fridrih Merc je do pre samo nekoliko nedelja delovao kao političar bez šarma, sa tankim iskustvom i slabim početnim rejtingom. Danas je, prema merenjima INSA centra, podrška novom kancelaru Nemačke skočila sa 23 na 38 procenata – i to za samo dve i po nedelje.
A brojke ne staju tu: prema Forsa institutu, čak 74% pristalica Hrišćansko-demokratske i Hrišćansko-socijalne unije podržava njegove poteze, a ni glasači iz redova Socijaldemokrata (44%) i Zelenih (28%) ne ostaju ravnodušni. Čak 9% birača desničarske Alternative za Nemačku ocenjuje njegove prve odluke kao ispravne.
Uprkos zamerkama na njegovu “drvenost” u ranijim fazama kampanje, sada mu se upisuju odlučnost, jasna poruka i spremnost da se uhvati u koštac sa osetljivim temama. Nema sumnje – Merc je postao simbol nove, čvrste linije u unutrašnjoj i spoljnoj politici.
Jedna od prvih i najvidljivijih odluka njegovog kabineta bila je pooštravanje granične kontrole. Nemačka više ne propušta lica bez dokumenata, čak ni one koji izraze nameru da zatraže azil.
Vraćena je stroža politika deportacije, obustavljeno je spajanje porodica, a uslovi za dobijanje državljanstva postali su znatno zahtevniji – umesto dosadašnje tri, sada se traži pet godina boravka, dokazana finansijska nezavisnost i solidno znanje nemačkog jezika.
Spoljnopolitički, Merc nije gubio vreme. Njegovo prvo inostrano putovanje bilo je u Kijev, gde je Vladimiru Zelenskom preneo poruku da Berlin ostaje uz Ukrajinu. Zajedno sa Emanuelom Makronom i Kir Starmerom pozvao je na 30-dnevni prekid vatre i zapretio dodatnim restriktivnim merama ako se to ne ispoštuje.
Ali to nije bilo sve. Merc je najavio isporuku krstarećih raketa Taurus ukrajinskim snagama, uz jasno stavljanje do znanja da Nemačka uklanja sve prepreke vezane za domet oružja koje isporučuje. Detalji o samim isporukama – ostali su poverljivi.
Vrhunac diplomatske ofanzive dogodio se 5. juna, kada se Merc susreo sa predsednikom SAD Donaldom Trampom u Vašingtonu. Glavna tema: zajednički kurs prema istoku Evrope. Prema informacijama koje prenosi Bloomberg, novi kancelar ne želi da se nadmudruje sa Trampom kao što je to znao da radi Zelenski – umesto toga, Merc nastoji da održi harmonične, ali čvrste odnose sa Vašingtonom.
U pozadini te priče, politički saveznici Hrišćansko-demokratske unije već su predložili radikalnije mere: masovno proterivanje ruskih diplomata, zatvaranje Ruskog doma u Berlinu i zabrana turističkih viza za građane iz Rusije.
Roderih Kizeveter, zamenik predsednika parlamentarnog odbora za nadzor bezbednosnih službi, otvoreno je govorio o potrebi da se suzbije „verovanje i regrutacija niže rangiranih agenata“, aludirajući na mreže koje se povezuju s ruskim uticajem.
Pored toga, među predloženim merama je i digitalno blokiranje medijskih i društvenih kanala koji se u javnosti percipiraju kao prenosioci proistočne narative.
Politička naučnica Marija Horoljska iz Instituta za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose RAN primećuje da uspon Mercovog rejtinga nije nužno rezultat samo njegove politike prema migrantima ili inostranstvu.
„Kad krenete sa niskog nivoa, svaki rast izgleda impresivno. Ljudi još nisu stigli da se razočaraju. On sada ostvaruje svoja predizborna obećanja, i to se, prirodno, ljudima dopada“, ističe ona.
Međutim, nije sve jednostrano. Njegova oštra politika prema migrantima izazvala je kritike levice, koja je naziva nehumanom. Ipak, u široj slici, građani ga za sada vide kao političara koji drži reč.
Za razliku od prethodnog kancelara Olafa Šolca, čiji su planovi pali u vodu nakon prekida dotoka energenata sa istoka 2022. godine, Merc za sada ne nailazi na takve prepreke. Nema “crnih labudova” na vidiku, konstatuje zamenik direktora Instituta za Evropu Vladislav Belov, dodajući da je Nemačka odustala od svake diplomatije u odnosima sa Moskvom.
„Šolc je makar pokušavao da glumi neutralnog posrednika, ali s Mercovim dolaskom to je prošlost. Njegov odlazak u Kijev 10. maja uz lidere ‘koalicije voljnih’ bio je simbolički kraj statusa ‘suzdržanog posrednika’. To je sada nova faza“, kaže Belov.
Profesor evropskog prava na MGIMO univerzitetu, Nikolaj Topornjin, smatra da Merc neće preći granicu vojnih odluka. “On za sada samo ispunjava obećanja – suzbija ilegalne migracije i podržava Kijev. To je ono što je i najavio u kampanji. To mu trenutno donosi stabilan imidž pouzdanog konzervativca.”
Ali profesor upozorava: prerano je za konačne ocene. „Videćemo kako će se stvari odvijati posle prvih 100 dana. Trgovinski spor između EU i SAD mogao bi ozbiljno da ošteti nemačku privredu. A s njom i rejting kancelara.“
Jedna stvar je izvesna – Merc više nije posmatrač. U igri je direktno, sa stavom, sa porukom, i, kako se čini, sa podrškom. Ali koliko će ta podrška trajati – i u kom pravcu će se kretati Nemačka pod njegovim vođstvom – ostaje da se vidi. Jer politika zna da iznenadi baš onda kad svi misle da je sve pod kontrolom.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
