Dolazak visokog predstavnika u BiH koji nema potpuni legalitet jer nije doneta odgovarajuća rezolucija kojom bi se on imenovao, biće zapravo ispitivanje mišića i merenje odnosa snaga i moći učesnika u globalnoj politici, ali u okvirima regionalnih politika na Balkanu, kaže profesor na banjalučkom Fakultetu političkih nauka Miloš Šolaja.
On ovako gleda na činjenicu da je, umesto rezolucijom Saveta bezbednosti UN kao što je propisano Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, novog visokog predstavnika u BiH, Kristijana Šmita, imenovao Savet za implementaciju mira i to uprkos protivljenju Rusije i Republike Srpske.
„On u svakom slučaju nema potpuni legalitet jer nije doneta odgovarajuća rezolucija kojom bi se on imenovao. Sam Savet za implementaciju mira nije institucija po Dejtonskom sporazumu i nije ni autorizovana da se direktno bavi visokim predstavnikom, osim ako se uzme za pravo da se ona u okviru nekih svojih opštih opredeljenja i orijentacija bavi time ko će biti visoki predstavnik.
Druga je stvar to što smo mi u Bosni i Hercegovini i svuda u svetu u poslednjih 25 godina prihvatili taj Savet za implementaciju mira i on je postao jedna opšteprihvaćena praksa“, objašnjava Šolaja.
Ispitivanje mišića globalnih sila u regionalnim okvirima
Iako se može osporavati legalitet i legitimitet visokog predstavnika, Šolaja veruje da će Šmit ipak doći na tu poziciju i da će to biti neka vrsta kohabitacije.
„On će funkcionisati i donosiće neke odluke sa kojima se neko neće slagati više, manje ili potpuno, ali život će ići dalje. To će, u stvari, biti jedno ispitivanje mišića, odnosno merenje odnosa snaga i moći učesnika u globalnoj politici, ali u okvirima regionalnih politika na Balkanu, odnosno jugoistočne Evrope.
Međutim, ono što je ovde zanimljivo jeste da je to ipak jedno prihvaćeno stanje u kome međunarodno pravo nema nikakvu zaštitu. Naime, ta odredba u Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma gubi svrhu ukoliko se ne bude poštovala, što onda znači da svi putevi za kršenje međunarodnog prava mogu biti otvoreni“, ocenjuje Šolaja.
Istina, dodaje profesor, međunarodno pravo i jeste takva oblast u kojoj se najčešće ispituje moć pojedinih učesnika, odnosno, koliko oni mogu svoje neke želje i interese da obezbede na osnovu moći, a koliko je to zaista usaglašeno, odnosno dogovoreno pravo kojeg bi se svi držali.
„To je sada drugo pitanje, pitanje koje ostaje i za pravno-teorijsku i za neku i političku diskusiju, ali mislim da ćemo visokog predstavnika imati realno na terenu. Inače, visoki predstavnik je, u načelu, uvek Evropljanin, a ta institucija je i nastala na insistiranju Evropljana u vreme pregovora u Dejtonu o miru u BiH i svim mogućim rešenjima.
Tako je, recimo, prvi zamenik uvek Amerikanac i on obično ima veliki uticaj u kancelariji visokog predstavnika, koja je takođe jedna od institucija koja je nekako nastala na neki nepoznat način. Naime, Aneks 10 reguliše da ni kancelarija ne postoji, već postoji mogućnost da visoki predstavnik formira neki svoj tim koji će pomagati u realizaciji njegovog mandata.
Taj tim, dakle, nije kancelarija koja je institucionalizovana, za razliku od današnje koju prihvatamo kao neki instutucionalizovan mehanizam. Ali, moram biti iskren i reći da su tome kumovali i unutrašnji akteri u BiH koji su nekako prihvatili tu kancelariju i ona je postala praksa, a u međunarodnom pravu mnogo toga što je, u suštini, praksa ili običaj, postane na kraju i kodifikovano međunarodno pravo“, ukazuje profesor.
Ključno pitanje – šta je danas zaštita ostvarivanja odredbi međunarodnog prava
Kako kaže, jedno od ključnih, suštinskih pitanja je – šta je danas zaštita ostvarivanja odredbi međunarodnog prava i kako to ispravljati u ovakvim slučajevima.
„Očigledno je da je tu jednostavno ignorisana ova odredba u Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, koja je možda manje ili više uopštena, ali ipak postoji i odražava duh onog principa da ipak Ujedinjene nacije, u krajnjoj liniji, odobravaju visokog predstavnika.
Ali, o ovoj odluci u Ujedinjenim nacijama nije ni glasano, dakle, ne radi se o tome da li je neko odbio ili ne, a kasniji komentari su niz saopštenja koji odražavaju politički stav, ali se iz toga ne vidi kakve će biti konkretne akcije i konkretni odnosi aktera“, kaže Šolaja.
U svakom slučaju, zaključuje naš sagovornik, ostaje nešto za razmišljanje, a to je ko i kako se štite odredbe međunarodnog prava u slučaju ovakvih ugovora, jer se pred Međunarodnim sudom pravde kao strane pojavljuju države, a u slučaju Dejtonskog mirovnog sporazuma unutrašnji akteri Republika Srpska, Federacija Bosne i Hercegovine ili nepostojeća Republika Bosna i Hercegovina ne mogu da budu akteri jer nisu države.
Srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Savet bezbednosti UN nije izabrao visokog predstavnika jer, kako se moglo videti, nije bilo konsenzusa za njegov izbor u okviru tog tela, koje je po odredbama Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma jedino ovlašteno da odlučuje o imenovanju visokih predstavnika.
On je naglasio da se stoga ne može govoriti o legitimitetu visokog predstavnika u BiH kojeg nameću određene države, mimo odredaba propisanih Dejtonskim sporazumom.
(sputnik)
