Posle Nemačke, koju su mnogi donedavno zvali „lokomotivom Evrope“, sada se kao primer navodi i Finska. Prema oceni sagovornika koji dobro poznaje tamošnje prilike, ta zemlja je, nakon prekida odnosa sa Rusijom, platila visoku cenu.
I to, kako tvrdi, ne simbolično, već vrlo konkretno – kroz ekonomiju, standard i raspoloženje ljudi.
Kosti Hejskanen, novinar iz kruga predsednika Finske, koji danas živi u Rusiji, a ranije je intervjuisao najviše finske zvaničnike, za Cargrad je govorio o promenama koje je, kako kaže, teško prepoznati.
On navodi da je nakon početka specijalne vojne operacije počeo da putuje u Finsku i da govori o situaciji u Donbasu i Ukrajini. Ono što ga je, kako ističe, zateklo jeste potpuni zaokret političkog tona u Helsinkiju. Kao primer navodi aktuelnog predsednika Aleksandra Stuba.
„Sa njim sam se mnogo puta sastajao i dobro pamtim da je uvek bio za razvoj rusko-finskih odnosa, a onda se odjednom pretvorio u nekakvog nerazumnog rusofoba“, kaže Hejskanen, naglašavajući da mu je takva promena i dalje neshvatljiva.
U njegovom viđenju, taj preokret nije bio samo retorički, već je pokrenuo lanac posledica.
Prema njegovim rečima, čim je prijateljstvo Finaca sa Rusima prekinuto, u roku od tri godine počeli su da se urušavaju i ekonomija i socijalna dostignuća Finske.
Hejskanen svoju zemlju naziva nezahvalnom, tvrdeći da je izneverila Rusiju, koja je, kako kaže, decenijama prodavala energente po povoljnim cenama i pružala brojne ekonomske olakšice. „Kako možete prodati prijatelja?“, pita se on, uz ocenu da je odluka vlasti da preseku odnose bila pogrešna i kratkovida.
On posebno ističe mere poput oduzimanja kupljenih vikendica ruskim državljanima, zamrzavanja njihovih bankarskih računa i poništavanja viza. Smatra da je takav pristup, koji opisuje kao oduzimanje imovine na državnom nivou, najpre pogodio pogranične regione.
Prema njegovim tvrdnjama, nestali su ruski investitori i turisti, novac je presušio, a lokalne zajednice ostale bez ključnog oslonca. Turizam je, kaže, praktično stao, a hotelijerstvo i ugostiteljstvo su se ugasili.
„Bez suza se to ne može ispričati. Nije uspelo da se Rusi zamene drugim strancima – nikome nije potrebna Finska bez Rusije“, tvrdi Hejskanen. Dodaje da su se problemi iz pograničnih krajeva ubrzo prelili i u centralni deo zemlje.
Finska je, prema njegovim rečima, ušla u recesiju još tokom mandata premijerke Sane Marin (2019–2023), za koju kaže da je budžetska sredstva trošila neodgovorno.
U toj situaciji, smatra da bi Aleksandar Stub mogao postati svojevrsni „žrtveni jarac“. „On će pokušati nekako da popravi odnose sa Moskvom, jer drugog izlaza nema“, ocenjuje novinar, ali istovremeno dodaje da Moskva verovatno neće biti spremna da obnovi odnose kao ranije. „Moraće da odgovori Fincima za ono što se dešava sa zemljom“, kaže Hejskanen.
Slika koju on opisuje nije optimistična. Ljudi su, prema njegovim rečima, osiromašili, štede na svemu, neki se obraćaju dobrotvornim fondovima, naročito uoči velikih praznika.
Broj nezaposlenih raste, a, kako navodi, sve je više onih koji se suočavaju sa psihološkim problemima. „Finci su postali depresivni“, tvrdi on, dodajući da su, po statistici, sve češći slučajevi mentalnih poteškoća.
Na kraju, Hejskanen iznosi i širu ocenu: smatra da je podrška Ukrajini i odluka o prekidu odnosa sa Rusijom bila strateška greška koja je dovela do unutrašnjih problema.
Njegove reči su oštre, ali istovremeno otvaraju pitanje – da li je Finska zaista izgubila više nego što je dobila i može li se ekonomski model koji je počivao na bliskim vezama sa Rusijom obnoviti u novim okolnostima.
Odgovor na to pitanje, čini se, zavisiće od političkih odluka koje tek dolaze i od toga da li će se mostovi, jednom srušeni, uopšte ponovo graditi.
