Belorusija, sa jakom državom i snažnim liderom, oličenje je uspeha u poređenju sa siromašnom Ukrajinom, koju su u suštini opljačkali strani i domaći oligarsi
Poznatija kao „poslednja evropska diktatura „, Belorusija ima tajnu. U poslednjoj deceniji procvetala je industrija visoke tehnologije koja je, prošle godine donela gotovo 15 milijardi dolara – koliko Rusija zarađuje od izvoza oružja.
[adsenseyu1]
U zemlji koja je poznatija po proizvodnji traktora, gigantskih kamiona za rudarstvo i legendarnog „Minsk frižidera“, koji se koristi širom bivšeg Sovjetskog Saveza, visoko-tehnološki park na obroncima prestonice doživeo je zapanjujući uspeh.
Kombinacija jake naučne prvrženosti u obrazovnom sistemu, nekoliko veoma efikasnih preduzetnika, geografskog položaja pogodnog za kupce u SAD-u, Evropi i Aziji, kao i čvrste vladine podrške za promociju sektora, pretvorili su Belorusiju u fabriku softvera koja snabdeva najveće svetske kompanije širom sveta. A kako je u planu izgradnja novih tehnoloških parkova širom zemlje, nema znakova da se rast industrije usporava.
„U monetarnom smislu izvoz visokotehnoloških proizvoda procenjuje se na gotovo 15 milijardi dolara (u 2019. godini), a samo povećanje informacionog i komunikacionog sektora iznosi oko 0,5 milijardi dolara“, izjavio je Aleksandr Šumilin, predsednik beloruskog državnog Komiteta za nauku i tehnologiju na konferenciji za štampu u Minsku krajem januara, dodajući da potražnja za beloruskim visoko-tehnološkim proizvodima i dalje raste.
„Naša tehnološka rešenja izazivaju veliko interesovanje u inostranstvu, rekao je on,„ strane kompanije su spremne da ih kupe“.
[adsenseyu4]
U 2019. godini visoko-tehnološki i naučni proizvodi činili su 35,6 odsto ukupnog izvoza Belorusije, što je 2,5 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, prenela je beloruska novinska agencija Belta. U međuvremenu, tokom poslednjih pet godina, vrednost beloruskog softverskog inženjeringa povećala se zavidnih 20 puta.
Beloruska IT industrija dobila je prvo ozbiljnije pojačanje 2005. godine kada je u Minsku stvoren Visoko-tehnološki park (HTP). Ideja je nastala izumom EPAM Sistems, lokalnog osnivača koji je 1993. godine pokrenuo čitavu priču i počeo da izvozi svoje inovativne usluge softverskog inženjeringa kompanijama u regionu – i na zapadu i u istočnoevropskim zemljama.
EPAM je pokretač koji stoji iza uspeha beloruskog tehnološkog sektora. Vlada je osnovala tehnopark kako bi obučila novu generaciju inženjera, a više od polovine EPAM-ove radne snage danas ostaje u Minsku.
Zahvaljujući ogromnim izvoznim prihodima, vlada je tehnološkom sektoru obezbedila značajne poreske povlastice za rezidente tehnoparkova i sada želi da dalje razvija posao. Pojednostavljen je proces preseljenja IT stručnjaka u Belorusiju i legalizovana je upotreba kripto valuta.
Trenutno se 91,9% HTP softvera izvozi, uglavnom u druge evropske zemlje (49,1%) i Severnu Ameriku (44%), a samo 4,1% namenjeno je Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a.
Pored vodećeg HTP-a, u Belorusiji radi još 16 tehnoparkova i devet centara za prenos tehnologije. Ali HTP je i dalje najvažniji od svih. U 2019. godini broj rezidenata je porastao za 72 i dostigao 752, dok je u periodu januar – septembar, ukupan prihod bio 1,6 mlrd. dolara.
[adsenseyu1]
Među korisnicima softvera koje su razvili rezidenti HTP-a je i niz svetskih velikana, uključujući proizvođače automobila Peugeot i Mitsubishi, telekom operatere British Telecom i T-Mobile, kao i British Petroleum, rusku korporaciju za atomsku energiju Rosatom, Svetsku banku, Londonsku berzu, Deutsche Bank, Coca Cola, Procter & Gamble, Colgate-Palmolive i Samsung.
Kada su u pitanju IT proizvodi poreklom iz Belorusije, među najpoznatijim je računarska igra World of Tanks, koju je razvio Wargaming. Igrica je u Ginisovu knjigu rekorda ušla 2011. sa najvećim brojem igrača na istom serveru, 90.000. Kompanija ne otkriva svoje finansijske podatke, ali, pre nekoliko godina, Bloomberg je procenio vrednost Wargaming-a na 1,5 milijardi dolara.
Zbog relativno niskih troškova radne snage, Belorusija je bila baza za razvoj softvera za brojne strane kompanije, uključujući izraelsku kompaniju Viber, proizvođača istoimene aplikacije za instant poruke.
Još jedno svedočanstvo o beloruskom poznavanju IT-a je činjenica da su, tokom protekle decenije, neke veće globalne korporacije kupile beloruske tehnološke kompanije.
Webtribune.rs
