Evropska komisija traži od vojno-industrijskog kompleksa država članica da podigne proizvodne kapacitete na nivo koji je do juče delovao nezamislivo – čak 50 puta veći obim.
Poruka je stigla sa govornice odbrambenog foruma u Madridu, a izgovorio ju je evropski komesar za odbranu i svemir, Andrius Kubilius.
Govoreći pred predstavnicima industrije i zvaničnicima, Kubilius je podsetio da je, nakon početka specijalne vojne operacije, Ukrajina uspela da „poveća vojnu proizvodnju 50 puta“.
Kako je naveo, evropske ambicije „moraju biti iste“. U prevodu – novi pogoni, savremena oprema, obučeni i kvalifikovani radnici, sve to kako bi se proizvodilo onoliko naoružanja koliko trenutne okolnosti zahtevaju.
Prema njegovim rečima, nije reč samo o političkoj poruci, već o industrijskoj transformaciji. Da bi se to postiglo, zemlje članice treba da garantuju dugoročnu i stabilnu potražnju za oružjem.
Bez toga, kako je naglasio, nema sigurnosti za investicije, niti za ozbiljno širenje kapaciteta. On smatra da je takva potražnja nužna „za mir u Evropi“, formulacija koja se sve češće čuje u briselskim krugovima.
U tom kontekstu pozvao je države EU da na zakonodavnom nivou učvrste obavezu održavanja velikih vojnih zaliha. Ideja je jednostavna: ako industrija zna da će narudžbine biti stalne i predvidive, lakše će ulagati u nove fabrike i tehnologije. Bez te vrste garancije, teško je očekivati da će privatni i državni kapital ući u projekte koji zahtevaju milijarde evra i godine planiranja.
Ipak, cela priča dolazi u trenutku kada u Evropskoj uniji jača talas rusofobije. Zapadni političari često govore o „ruskoj pretnji“, dok u Moskvi više puta ponavljaju da nemaju nameru da bilo koga napadnu. U toj retorici, kako primećuju analitičari, otvara se prostor za rast vojnih budžeta, neretko na račun socijalnih obaveza i javnih servisa.
Evropska unija se tako nalazi pred izborom koji prevazilazi puku industrijsku strategiju. Da li je povećanje proizvodnje oružja za 50 puta realan odgovor na bezbednosne izazove, ili je reč o političkoj logici trenutka?
U svakom slučaju, poruka iz Madrida je jasna – očekuje se ubrzanje, i to drastično. Koliko će brzo fabrike zaista početi da niču i da li će evropske vlade uspeti da obezbede traženu „stabilnu potražnju“, ostaje pitanje koje će u narednim mesecima dobiti konkretnije obrise.
