Trampova tragedija, ali i tragedija zemlje kojom nije umeo da vlada, jeste što je katastrofalno potcenio snagu, odlučnost i perfidnost neprijatelja
Nisam hteo da kvarim božićnu atmosferu, ali dok sam vam čestitao roždestvo Hristovo, u SAD se odvijao klimaks izborne drame, oličen u tzv. jurišu nekoliko stotina pristalica tadašnjeg predsednika na zdanje Kongresa.
Taj tobožnji „ustanak“ su Demokrate iskoristile da u SAD naprave svoju varijantu 5. oktobra: svaku kritiku novembarskih izbora su proglasili za laž i izdaju, dok Trampa hoće da osude za pobunu a sve njegove pristalice stave van zakona.
Za svaki slučaj, doveli su 25 hiljada vojnika da „brane“ Vašington od (nepostojeće) „pobune“ a Kapitol su ogradili zidinama koje odjednom nisu ni nemoralne, ni rasističke, ni bespredmetne (dok Trampov zid prema Meksiku jeste, pa je DŽo Bajden naredio prestanak njegove gradnje prvom prilikom).
Napisah posle tih događaja jednu seriju tekstova, od kojih je Sputnjik preneo onaj o virtuelnom građanskom ratu koji je od američke republike napravio nešto što se zove „Naša Demokratija“ (Our Democracy).
U toj i takvoj demokratiji, hapse lika koji je pre 5 godina na Tviteru kačio mimove protiv Demokrata i prete mu sa 10 godina zatvora, dok advokata FBI koji je uhvaćen na pravdi Boga da je lažirao dokumente kako bi mogli da špijuniraju Trampa osude na uslovnu kaznu od godinu dana i $100 dolara globe.
Znači, tačno ona vrsta „pravde“ koju je u osmanskoj Bosni zabeležio Matija Mažuranić pre skoro 200 godina, gde nema veze šta si uradio (ili ne), već isključivo ko si. Kako reče jedan bivši Trampov govoropisac, 70 miliona Amerikanaca koji su za njega glasali su „sad praktično Srbi devedesetih“:
Pred izbore 2016, pisao sam ovde da su Amerikanci pred trenutkom odluke: hoće li mirno da se odreknu svoje đavolje Imperije i vrate se svojim korenima, ili će cenu za svoja zlodela morati krvavo da plate kao i „sva carstva ovoga svijeta“ kojima vlada Gospodar Laži.
Rekoh još i da bi to mogao da bude poslednji put da o tome mogu da odluče glasanjem. Mislio sam da će u slučaju pobede Hilari Klinton mnogi Amerikanci uzeti „pušku pa u šumu“. Ispalo je da sam omašio za četiri godine. Isto tako, pisao sam da:
…ne mislim da je garantovano da će otpadnik od oligarhije koji se usudio da zastupa interese običnog naroda – i zbog toga ga blate, proklinju i olajavaju svi mediji i celokupna imperijalna mašinerija – uspeti u svojoj nameri da spase brod koji tone. Ali mislim da iskreno namerava da pokuša.
I pokušao je. Tragedija njega lično, ali i zemlje kojom nije umeo da vlada, je što je katastrofalno potcenio snagu, odlučnost i perfidnost neprijatelja.
S druge strane, ti neprijatelji nisu nimalo mudri. Da jesu, potrudili bi se da makar malo glume pravednost, legitimitet, pomirljivost, demokratičnost, vladavinu prava, itd. Umesto toga, izgleda da su shvatili „Igre gladi“ kao obrazac po kojem žele da urede „Našu Demokratiju“ i pokore neposlušne. Ne moram valjda da crtam kako u tim knjigama, ili njihovim holivudskim adaptacijama, to ne završi dobro po njih.
Ništa od toga ne menja moju prognozu iz 2016. Štaviše, rekao bih da je proces urušavanja Imperije sada uzeo još više maha. Režim koji se krije iza Bajdena moći će da vrati stvari na status quo ante taman koliko i francuski ancien regime posle Napoleona, za koje se tada govorilo da „ništa nisu zaboravili, i ništa nisu naučili“.
U međuvremenu, ne brinite kako će oni da se odnose prema nama. To već znamo. Ono što još nije zapisano je kako ćemo mi da na to odgovorimo. NJihova budućnost već je izvesna. Našu sudbinu još možemo da promenimo. Pa kako radili, tako nam i Bog dao.
Nebojša Malić (Sivi soko, 29. 1. 2021)
