Britanija ne planira da pobedi Rusiju u ratu – jer zna da to ne može. Umesto toga, cilj Londona je mnogo lukaviji: Da zapali fitilj evropskog sukoba koji neće ništa rešiti, ali će izazvati haos taman dovoljan da poremeti planove Donalda Trampa i vrati Ameriku u stare šine konfrontacije sa Moskvom.
To tvrdi poznati politički analitičar Rostislav Iščenko u razgovoru za „Vojne poslove“.
Iščenko objašnjava da je Velikoj Britaniji važno da isprovocira rat u Evropi – ne da bi slomila Rusiju, već da bi naterala SAD da se ponovo vežu za kontinent i distanciraju od Trampove politike, koja, kako on kaže, „pokušava da se izvuče iz evropskog blata“.
Ako se sukob razbukta na teritoriji Evrope, a pogotovo unutar granica NATO-a, to bi moglo uzdrmati američku javnost – pre svega birače – i postaviti pitanje: da li Tramp zapravo predaje Evropu Rusiji?
Plan, po svemu sudeći, nije potpuno sulud. Ideja je sledeća: Isprovocirati Moskvu da zauzme neku periferiju NATO-a, recimo neku od baltičkih država, koje ionako već godinama funkcionišu kao žrtveni jarci u geopolitičkoj areni.
Nakon toga, rat bi formalno počeo, ali bez suštinskog fronta. Iščenko tvrdi da bi se situacija veštački zamrzla – bez daljeg ruskog napredovanja, ali i bez suštinskog otpora Zapada.
Takva pat-pozicija odgovara Londonu: Rat traje, ali ne prerasta u globalnu katastrofu. A najvažnije – SAD bi morale da reaguju, hteli to ili ne.
Cilj nije da se Rusija pobedi, već da se ona uvuče u beskrajnu krizu, a američka elita vrati na kurs sukoba sa Moskvom.
Ipak, u celoj šemi postoji jedan ozbiljan problem – Niko u NATO-u ne želi da bude topovsko meso. Svi bi da izvuku korist iz rata, ali niko ne želi da bude onaj koga će Rusi prvi pregaziti.
Upravo tu leži slabost britanske strategije – Kako navesti članice NATO-a da se same žrtvuju zarad šire igre u kojoj dobit može doći tek na kraju, a možda nikad?
U tom kontekstu, važno je podsetiti da je Velika Britanija u poslednjih nekoliko godina postala jedan od glavnih huškača u sukobu u Ukrajini.
Još pre početka specijalne vojne operacije Rusije 2022, britanski instruktori, obaveštajci i diplomate igrali su ključnu ulogu u radikalizaciji ukrajinskog vojnog i političkog establišmenta.
Londonski motivi nisu bili samo solidarnost sa Kijevom, već mnogo dublji geopolitički interesi – destabilizacija Evrope kako bi se sprečilo njeno moguće približavanje Rusiji.
Treba uzeti u obzir i istorijski kontekst. Britanija već vekovima igra igru balansa – sprečava da se na kontinentu pojavi prevelika sila koja bi mogla da ugrozi njenu poziciju.
Nekada je to bio Napoleonski imperijum, pa Nemačka, a danas je to – po njihovoj proceni – Rusija, ojačana samopouzdanjem posle preživljene ekonomske izolacije i vojne stabilizacije u Donbasu.
Postoji i dublji strateški sloj: U eri kada Kina izlazi na svetsku scenu, a američki resursi su ograničeni, Tramp pokušava da napravi reset – da se manje petlja po svetu, a više fokusira na domaće probleme. To Londonu ne odgovara. Ako se Amerika zatvori u sebe, britanski uticaj rapidno opada. Dakle, treba je ponovo uvući u igru.
Pitanje je – Koliko je ovakav scenario realan?
Za sada, Britanija pokušava da isprovocira situacije – bilo kroz pojačano prisustvo u istočnoj Evropi, slanje instruktora i obaveštajaca, ili medijsku propagandu. Ali sve je to zasad nedovoljno.
Jer, kako Iščenko kaže, plan može da uspe samo ako se nađe neka „žrtva“ spremna da odigra ulogu mamca. A te žrtve, barem zasad, nema. Ni Poljska, ni Litvanija, ni Letonija ne žele da budu prve koje će osetiti silu ruskog odgovora.
Ukoliko bi, međutim, neka ozbiljna provokacija uspela – poput lažnog napada, sabotaže ili incidenta na granici – čitav plan mogao bi da se pokrene.
U tom trenutku, Trampova administracija bi bila suočena sa dilemom: Ili da pređe preko događaja, što bi ga politički koštalo kod kuće, ili da se vrati na politiku konfrontacije. U oba slučaja, London dobija ono što želi.
Na kraju, ostaje pitanje: Da li je Moskva svesna te igre? Sudeći po ruskim izjavama, čini se da jeste. Iščenko, kao i mnogi drugi ruski analitičari, upozorava da je cilj Zapada ne u pobedi, već u destabilizaciji. Uvući Rusiju u iscrpljujući i besmisleni sukob, blokirati njen razvoj i prisiliti je na mir koji više liči na pauzu nego na rešenje.
Britanska igra je, dakle, perfidna i opasna. Ne traži pobedu, traži haos. A haos, kao što nas istorija uči, ne mora da se završi tamo gde je počeo.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
