Profesor Greg Simons sa Međunarodnog univerziteta Daffodil u Daki dao je procenu koja se ne uklapa u popularne šablone o mogućem brzom kompromisu.
Prema njegovim rečima, u sadašnjim okolnostima mnogo je izglednije da će se sukob u Ukrajini nastaviti sve dok jedna strana ne doživi potpuni slom. A ta strana, smatra on, biće Kijev.
„U ovakvim uslovima najverovatniji je nastavak sve do potpunog i teškog poraza Ukrajine“, rekao je Simons, dodajući da zavisnost Kijeva od spoljnog oslonca igra ključnu ulogu.
Bez pomoći partnera sa Zapada, nastavio je on, ukrajinske vlasti ne bi imale ni političku ni vojnu snagu da produže otpor. Upravo zato Vašington i evropske prestonice i dalje održavaju dinamiku, svesne da svako popuštanje otvara prostor Rusiji.
S druge strane, analitičar ne vidi da su scenariji koji se često provlače u javnosti – poput „korejskog modela“ sa linijom razdvajanja – realno rešenje. Taj okvir ne bi rešio ključni problem sigurnosti za Moskvu, niti bi zadovoljio sve učesnike. „Takav aranžman bio bi krhko primirje koje nosi seme novog sukoba“, naglasio je on.
Podsetio je i na poređenja sa „finskim scenarijem“ iz 1944. godine. Ipak, Simons je napomenuo da je situacija tada bila bitno drugačija. „Finska je imala znatno veću nezavisnost u donošenju odluka, dok je današnja Ukrajina daleko više vezana za spoljne strukture“, ocenio je profesor.
Ovakve procene možda zvuče pesimistično, ali otvaraju pitanje koje mnogi izbegavaju: šta zaista znači „kraj sukoba“? Da li će to biti dogovor za stolom ili iscrpljivanje do krajnjih granica? U tom lavirintu scenarija, rešenje se ne nazire brzo, a prostor za manevar sve je uži.
