Naslovnica IZA OGLEDALA Naučnici otkrili srce Zemljinog jezgra: Unutar jezgra Zemlje postoji još jedno, manje...

Naučnici otkrili srce Zemljinog jezgra: Unutar jezgra Zemlje postoji još jedno, manje jezgro

[adsenseyu2]

zemljino jezgro

[adsenseyu3]

Nekada, pre oko sto godina, jezgro Zemlje se smatralo domenom naučne fantastike. Prema jednoj poznatoj priči, da bi se došlo do jezgra, trebalo je da se nađe prolaz kroz islandski vulkan, a tamo se nalazio svet pun drevnih stvorenja. Glavni lik priče je zatim izašao na drugom kraju, takođe putem vulkana u južnoj Italiji.

Ipak, prava istina o Zemljinom jezgru je malo teža za razumevanje. Novo istraživanje, koje je objavljeno u ponedeljak u Nature Geoscience, uvodi nove detalje o Zemljinom jezgru.

Naime, tim istraživača iz Kine i SAD je na osnovu tragova seizmičkih talasa zemljotresa zaključio da unutar jezgra Zemlje postoji još jedno, manje jezgro.

Oni takođe navode da unutrašnje jezgro može da posluži kao godovi drveta. „Iako je unutrašnje jezgro manje od Meseca, ono ima neke veoma interesantne osobine“, rekao je Sijadong Song, profesor geologije na Univerzitetu u Ilinoisu. „Ono nam može otkriti kako je naša planeta formirana, njenu istoriju i dinamičke procese koji su se odvijali na Zemlji“.

Ono što naučnici navode menja dosadašnje mišljenje o jezgru. Do sada se verovalo da je unutrašnje jezgro, koje se nalazi oko 4.500 kilometara ispod površine, u stvari čvrsta lopta od gvožđa. Međutim, ono je malo složenije. Postoji unutrašnje jezgro, otprilike duplo manjeg prečnika od spoljašnjeg, koje sadrži kristale gvožđa. Kristali u unutrašnjem jezgru su raspoređeni na istoku i zapadu, dok su kristali u spoljašnjem jezgru raspoređeni na severu i jugu.

[adsenseyu1]

Naučnici ne mogu direktno da ispitaju Zemljino jezgro već mogu samo indirektno da ga ispituju pomoću seizmičkih podataka.

Ipak, Song i njegovi koautori su primenili jedan noviji pristup u istraživanju.

Oni se nisu fokusirali na seizmičke talase koje pokreću sami zemljotresi, već na one koji su odzvanjali planetom nakon što zemljotresi prođu. Proces je pomalo sličan primeni ultrazvuka u ispitivanju pacijenata. U radu je objašnjeno: „Zemljotres može da se uporedi sa udarcem čekića u zvono. Kao što slušalac čuje jasan ton odzvanjanja, tako i seizmički senzori beleže koherentni signal kada se završi zemljotres“.

[adsenseyu4]

Song je rekao kako je upravo to odjekivanje dalo bolji uvid u jezgro Zemlje. „Koherentni signal pojačan tehnologijom je mnogo jasniji od samog zvuka“, rekao je Song. „Ova ideja postoji već neko vreme i korišćena je u nekim drugim studijama vezanim za površinu Zemlje, ali je sada prvi put primenjena na jezgro Zemlje“.

Ono što su videli nije baš i ono što su očekivali. Kristali gvožđa koji čine unutrašnje jezgro su izgleda drugačiji nego oni koji čine spoljašnje jezgro. „Činjenica o postojanju dva potpuno drugačija regiona nam možda može reći nešto o evoluciji jezgra“, dodao je Song.

Sajmon Redfern sa Univerziteta u Kembridžu smatra da bi ova otkrića mogla da dovedu do novih saznanja. Ako su Songovi proračuni tačni, činjenica da se samo srce Zemlje razlikuje od sledećeg sloja ukazuje na to da se desilo nešto veoma veliko što je preokrenulo orijentaciju jezgra.

Sada se nameće pitanje, šta se to moglo desiti?

Webtribune.rs

[adsenseyu5][adsenseyu5]

[adsenseyu2]