Čovek, kako kažu stručnjaci, počinje da stari pre nego što to i primeti. Neki bi rekli: Sa 25 godina sve tek počinje. Ali prema istraživanjima Univerziteta Sečenov – upravo tada počinje i tiho odbrojavanje.
Vanredna profesorka Svetlana Rikova sa Instituta za kardiologiju i medicinu „Skifosovski“ ne govori u prenesenom značenju. „Procesi starenja na ćelijskom nivou kreću oko 25. godine“, rekla je za RIA Novosti. Nije to, dodaje, nagla promena, već postepeno slabljenje mehanizama koji su nas do tada štitili od hroničnih nezaraznih bolesti.
I tu dolazimo do suštine: Iako moderna nauka zna da je moguće živeti i do 120 godina, sve ono što radimo između 25. i 40. postavlja temelje za buduće zdravlje.
Ili, preciznije rečeno, za probleme koji se kasnije pojave – od kardiovaskularnih tegoba, preko dijabetesa, do gojaznosti. Sve te bolesti, objašnjava Rikova, često „kucaju na vrata“ tek posle četrdesete, ali se njihovo seme sadi mnogo ranije.
Ona ukazuje na jednostavnu, ali ne baš prijatnu istinu: Spoljašnje okruženje i svakodnevne navike igraju veliku ulogu. Kvalitet vazduha, stres, hrana, način na koji spavamo, pa čak i odnos prema poslu i odmoru – sve to čini nevidljivu mrežu koja oblikuje našu dugovečnost.
A negde u toj mreži krije se i odgovor zašto se neki u šezdesetoj osećaju kao u tridesetoj, dok drugi već u tridesetim posustaju.
Postoje, kaže Rikova, „dobro poznati ključni faktori“ koji čine osnovu zdravog života. Fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, higijena spavanja i pravilan odnos između posla i odmora.
Na papiru jednostavno, u praksi retko. Jer, realno, koliko nas zaista ima vremena da svake večeri spava osam sati i redovno trenira? Ipak, ona naglašava: To su elementi koji direktno utiču na kvalitet života i na to koliko ćemo dugo zadržati kognitivne funkcije.
Zanimljivo je i to što se nauka, iako napreduje vrtoglavom brzinom, stalno vraća istom zaključku: Sve kreće od osnovnih stvari. San, pokret, hrana. Nema tajne formule, nema brzih rešenja. Samo doslednost i malo sreće da se na vreme zaustavi ono što telo tiho poručuje.
Možda zvuči pomalo obeshrabrujuće, ali u tome ima i utehe. Ako proces starenja zaista počinje već sa 25, možda nije poenta u borbi protiv vremena – već u učenju da živimo u skladu s njim. Jer, kako reče jedna stara izreka, nije važno koliko godina imaš: Važno je koliko života ima u tim godinama.
Webtribune.rs
