Iako se o ishrani često govori kroz prizmu kilaže ili srca, naučnici sve češće skreću pažnju na nešto drugo – mozak.
I tu se, zanimljivo, ponovo pojavljuje dobro poznata mediteranska dijeta. Obrazac ishrane koji uključuje morske plodove, maslinovo ulje, orašaste plodove, integralne žitarice, voće i povrće povezuje se sa nizom zdravstvenih koristi, a među njima i sa smanjenim rizikom od razvoja demencije.
Ali priča se tu ne završava. Postoji i nešto preciznije fokusirano na moždane funkcije – takozvana MIND dijeta, skraćenica od Medium-DASH Intervention for Neurodegenerative Delay.
Reč je o režimu ishrane osmišljenom upravo sa ciljem očuvanja zdravlja mozga, a istraživanja pokazuju da je njegovo poštovanje povezano sa značajnim smanjenjem rizika od Alchajmerove bolesti. Nije mala stvar, naročito u društvima koja sve brže stare.
Ovaj način ishrane razvili su istraživači sa Univerziteta Raš i Harvardove Čen škole javnog zdravlja. U osnovi, MIND dijeta spaja principe mediteranske ishrane i DASH dijete, koja se inače koristi u prevenciji hipertenzije. Razlika je u fokusu: ovde su u centru pažnje namirnice za koje postoje naučni dokazi da pomažu očuvanju kognitivnih funkcija.
Zanimljivo je da dijeta ne insistira na strogim pravilima ili tačno propisanom jelovniku. Umesto toga, naglasak je na redovnom unosu deset grupa namirnica koje se smatraju korisnim za mozak, uz istovremeno smanjenje pet kategorija hrane koje se smatraju nepovoljnim. Drugim rečima, više se radi o dugoročnom obrascu nego o kratkoročnom režimu.
Kada se pogleda lista preporučenih namirnica, ona deluje poznato, ali sa jasnim prioritetima. Posebno mesto zauzimaju lisnato zeleno povrće poput spanaća, kelja i sličnih vrsta bogatih folnom kiselinom i vitaminom K – najmanje šest porcija nedeljno. Uz to, preporučuje se i svakodnevna konzumacija drugih vrsta povrća, naročito onog intenzivnih boja, u količini od jedne ili više porcija dnevno.
Integralne žitarice su još jedan stub ove ishrane. Smeđi pirinač, kinoa i proizvodi od celog zrna pšenice trebalo bi da se nađu na tanjiru tri ili više puta dnevno. Mahunarke, kao dobar izvor biljnih proteina i vlakana, preporučuju se najmanje tri puta nedeljno.
Orašasti plodovi, pre svega bademi i orasi, ulaze u plan u količini od najmanje pet porcija nedeljno, zahvaljujući povoljnim mastima koje sadrže. Bobičasto voće, poput borovnica i jagoda, poznato po visokom sadržaju antioksidanata, preporučuje se barem dva puta nedeljno.
Riba, naročito masnije vrste poput lososa i skuše, trebalo bi da se jede najmanje jednom nedeljno zbog omega-3 masnih kiselina, dok se živina navodi kao poželjan izvor nemasnih proteina i savetuje se dva ili više puta nedeljno.
Kao osnovna masnoća za pripremu hrane preporučuje se maslinovo ulje. Takođe se navodi da je dozvoljena umerena konzumacija crnog vina – jedan čaša dnevno, za one koji to žele.
S druge strane, postoje i jasne smernice šta bi trebalo ograničiti. Crveno meso, puter i margarin, sirevi, kolači i slatkiši, kao i pržena hrana i brza ishrana, trebalo bi da se unose najviše jednom nedeljno ili čak ređe. Ideja nije potpuna zabrana, već svesno smanjenje.
Pozitivni efekti MIND dijete objašnjavaju se protivupalnim svojstvima preporučenih namirnica, kao i njihovom sposobnošću da smanje oksidativni stres, koji nastaje usled nagomilavanja slobodnih radikala. Upravo se ti procesi smatraju važnim faktorima u starenju mozga i razvoju neurodegenerativnih oboljenja.
Naravno, nijedna dijeta nije čarobno rešenje. Ipak, kada se svi ovi podaci stave na jedno mesto, jasno je zašto se MIND dijeta sve češće pominje u stručnim krugovima.
Možda ne nudi brze odgovore, ali otvara ozbiljno pitanje – koliko svakodnevni izbori na tanjiru mogu da utiču na to kako ćemo razmišljati, pamtiti i funkcionisati decenijama kasnije. Odgovor se, čini se, još uvek slaže, zalogaj po zalogaj.
