Naučnici istražuju tezu da je veliki broj ljudi zapravo već imun na koronavirus i da je ovaj imunitet proizašao iz običnih prehlada, koje takođe uzrokuju virusi korona.
Odgovori čelnika javnog zdravlja širom sveta temelje se na pretpostavci da je virus ušao u ljudsku populaciju na teren bez prethodno postojećeg imuniteta. Međutim, niz studija koje sa T-ćelijama koje reaguju na koronavirus i kod ljudi koji nisu bili zaraženi, sada otvaraju nova pitanja o stvarnoj prirodi epidemije.
[adsenseyu1]
Najmanje šest studija potvrdilo je postojanje antitela na koronavirus kod 20 do 50 odsto ljudi koji, koliko je poznato, nisu bili u kontaktu s virusom. U istraživanju krvi od donatora u SAD, čiji su uzorci prikupljani između 2015. i 2018. godine, kod 50 odsto su pronađene vrste T-ćelija koje reaguju na koronavirus.
CRNOGORSKI JANIČAR: Propast hrvatske strategije ovladavanja Crnom Gorom menja geostrateški položaj Srbijehttps://t.co/INKmJqFQ40
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) September 21, 2020
Slična studija sprovedena je i u Holandiji na uzorcima prikupljenim davno pre pandemije, gde su antitela na koronavirus pronađena kod dvoje od deset ljudi koji nisu bili izloženi virusu.
U Nemačkoj su antitela reaktivna na koronavirus uočena kod davaoca krvi koji su negativni na virus.
U Singapuru je analiza uzoraka uzetih od ljudi koji nisu bili u kontaktu sa SARS-om ili kovidom 19 pokazala da je u 12 od 29 slučajeva potvrđena reaktivnost na koronavirus, kao i kod sedam od 11 ljudi koji su bili negativni na virus.
Reaktivnost na koronavirus je takođe uočena i u Velikoj Britaniji i Švedskoj, kod ljudi koji nisu prethodno bili izloženi virusu. Rezultate ovih studija, iako nevelikog obima, teško je zanemariti, iako još uvek ne pružaju precizan uvid u ranije stečeni imunološki odgovor na koronavirus.
Naučnici su uvereni da su na tragu utvrđivanja porekla tog imunološkog odgovora.
Danijela Vajskof, jedna od autorki studije, ističe da se pretpostavlja je da je reč o imunitetu proizašlom iz običnih prehlada koje takođe uzrokuju virusi korona. Do sličnog zaključka došli su i naučnici u Singapuru, ali su napomenuli da reaktivnost T-ćelija možda potiče i od nekih drugih korona virusa, možda i od onih životinjskih.
Ova pretpostavka, koja zahteva dodatna istraživanja, mogla bi da dovede do revidiranja načina na koji bi trebalo utvrđivati osetljivost stanovništva i pratiti opseg širenja pandemije.
(Sputnik)
