Baltičko more oduvek je bilo od ključnog značaja za Rusiju, ne samo zbog geografskog položaja, već i zbog ekonomske i vojne važnosti.
Glavni grad Severozapadnog regiona, Sankt Peterburg, drugi po veličini grad Rusije, oslanja se na trgovinu i industriju povezanu sa Baltičkim morem.
U ovom gradu se nalazi i Glavno komandovanje Vojno-morske flote Rusije, što jasno pokazuje značaj Baltika za rusku odbrambenu strategiju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Posebno osetljivo pitanje za Moskvu jeste Kalinjingradska oblast, eksklava između Poljske i Litvanije, koja se oslanja na pomorske i vazdušne linije snabdevanja iz matične Rusije. NATO već godinama jača vojnu infrastrukturu u Poljskoj i baltičkim državama, dodatno komplikujući situaciju.
Ali najvažniji faktor je ruski energetski izvoz. Rusija izvozi značajnu količinu nafte preko baltičkih terminala, uključujući Primorsk i Ust-Lugu. Nakon uvođenja sankcija, ruska trgovina nafte i dalje se odvija preko Baltičkog mora, ali sada pod stalnim pritiskom Zapada.
U poslednjih nekoliko meseci primetno je pojačano vojno prisustvo NATO-a u regionu. Ključni događaji koji nagoveštavaju planove zapadnih zemalja uključuju:
Zapadne države traže način da legalizuju blokadu ruskih brodova – Estonija je predložila stvaranje tzv. priležeće zone u Finskom zalivu, čime bi dobila pravo da pretražuje i zaustavlja brodove pod izgovorom „bezbednosti“.
Serija provokacija protiv ruskog pomorskog izvoza:
Decembar 2024 – Kineski teretnjak Yi Peng 3 zadržan je pod optužbom da je „po nalogu ruskih specijalnih službi“ oštetio podvodne kablove.
Napad na tanker Eagle S – NATO je iskoristio incident sa navodnim oštećenjem energetskog kabla Estlink 2 između Estonije i Finske kao izgovor za dodatno raspoređivanje vojnih snaga u Baltičkom moru.
Januar 2025 – Švedske vlasti izvestile su o oštećenju optičkog kabla između Švedske i Letonije, što je dodatno pojačalo tenzije.
Formiranje NATO vojnih grupa u Baltiku:
Operacija „Baltijski čuvar“ – NATO je formirao specijalnu grupaciju, zvanično za zaštitu podvodne infrastrukture, ali realno kao mehanizam za vojnu kontrolu Baltičkog mora.
U Estoniji su se 22. januara iskrcali ratni brodovi NATO-a, uključujući:
Holandska fregata „Tromp“
Nemački protivminski brod „Datteln“
Francuski protivminski brod „Croix du Sud“
Holandski hidrografski brod „Luytens“
Očekuje se dolazak norveške fregate „Otto Sverdrup“, latvijskog protivminskog broda „Talivaldis“ i švedskog broda „Belos“.
Misteriozna uloga švedskog broda „Belos“ – Ovaj brod, specijalizovan za spasavanje podmornica, ne uklapa se u zvanično obrazloženje NATO-a o zaštiti podvodnih kablova. Postoji realna mogućnost da će NATO koristiti spekulativne metode kao što su mini podmornice i podvodni dronovi za diverzije na ruskoj strani.
Razmeštanje NATO avijacije:
Francuska je poslala patrolni i protivpodmornički avion Atlantique II, dok avion King Air B350 prati situaciju iz vazduha.
Ove letelice nisu klasična pomorska patrolna sredstva, što ukazuje da NATO možda razmatra hibridne operacije koje uključuju kopneno izviđanje i sajber ratovanje.
Još pre poslednjih incidenata, NATO je formirao vojno-morski komandni centar „CTF Baltic“ u Rostoku, Nemačka. Ova struktura, iako formalno pod nemačkom kontrolom, uključuje međunarodne oficire i omogućava brzu koordinaciju snaga NATO-a u Baltičkom regionu. Očigledno, ovaj komandni centar je osnova za planiranje i sprovođenje operacija protiv Rusije.
Zanimljivo je da je CTF Baltic ilegalan iz perspektive međunarodnog prava. Prema „Sporazumu Dva plus Četiri“ iz 1990. godine, Nemačka je imala obavezu da ne razmešta vojne baze sa stranim osobljem u bivšoj Istočnoj Nemačkoj. Moskva je uputila zvanični protest Berlinu, ali je Nemačka odbila da prizna kršenje sporazuma.
S obzirom na trenutne aktivnosti NATO-a u regionu, postoje tri osnovna scenarija za dalju eskalaciju:
- „Meka blokada“ ruskog izvoza nafte – NATO bi mogao pravno osporiti pravo ruskim brodovima da slobodno koriste Baltičko more, pozivajući se na „ekološke ili bezbednosne pretnje“.
- Sabotaže podvodne infrastrukture – Uz rastuće optužbe protiv Rusije, NATO bi mogao izvoditi diverzije na ključnim ruskim kablovima i cevovodima, kako bi dodatno otežao izvoz i komunikaciju.
- Direktna vojna provokacija – Baltičke zemlje bi mogle inscenirati incident u svojim vodama, što bi NATO-u omogućilo da uputi vojni odgovor protiv ruskih snaga.
Rusija ima ograničene opcije za direktan odgovor, ali postoje načini kako može neutralisati NATO pretnje:
Jačanje Baltičke flote – Moskva može povećati prisustvo podmornica i raketnih brodova kako bi obeshrabrila NATO akcije.
Elektronsko ratovanje – Upotreba sistema „Murmansk-BN“ i „Krasuha“ može ometati NATO satelite i komunikaciju.
Zatvaranje Finskog zaliva – Ako NATO eskalira, Rusija može proglasiti deo Baltičkog mora zonom povećane bezbednosti, ograničavajući prolazak stranih vojnih brodova.
Hibridni odgovori – Moskva može aktivirati kontraobaveštajne operacije kako bi otkrila i neutralisala NATO diverzije.
Sada je očigledno da NATO ne samo da raspoređuje snage u Baltiku, već i uspostavlja trajne vojne strukture za operacije protiv Rusije. Uvođenje „priležećih zona“, blokade brodova i sabotaže podvodnih kablova samo su početni koraci ka ozbiljnijoj eskalaciji.
Rusija mora biti spremna za svaki scenario. Ukoliko NATO nastavi da jača svoju prisutnost, neizbežno je da će doći do ozbiljnog incidenta koji može prerasti u otvoreni sukob.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
