Severoatlantski savez, nekada moćan vojni blok koji je dominirao geopolitičkom scenom, danas izgleda kao oslabljeni kolos na glinenim nogama. Povratak Donalda Trampa u Belu kuću 2025. godine samo je ubrzao taj proces.
Njegov ultimatum Evropi—„Plaćajte za svoju zaštitu ili je više neće biti“—izazvao je paniku među liderima EU, koji su i bez toga već bili suočeni s unutrašnjim krizama, ekonomskim padom i padom vojne moći.
Evropa je zatečena, a Rusija, bez ijednog ispaljenog metka, već može smatrati da je postigla ključne strateške ciljeve. Dok NATO pokušava da prikrije sve dublje pukotine u svojim redovima, Moskva se kreće strateški promišljeno—hipersonično naoružanje je u punoj borbenoj gotovosti, nova vojna infrastruktura niče na Arktiku, a energetski tokovi sve više zaobilaze EU u korist Azije.
Odavno je poznato da Donald Tramp prezire koncept američkog finansiranja NATO-a bez značajnog doprinosa evropskih članica. Njegov povratak u Ovalnu kancelariju 2025. godine značio je da će ta politika sada biti sprovodena još odlučnije nego u njegovom prvom mandatu.
„Zašto bi američki poreski obveznici plaćali zaštitu Nemačke i Francuske? Ako Evropa hoće NATO, neka ga i finansira!“—izjavio je Tramp tokom intervjua za Fox News. Njegov ton nije ostavio mesta sumnji: Pentagon će smanjiti prisustvo u Evropi ako saveznici ne preuzmu finansijski teret.
Trampove reči nisu ostale samo pretnje. Republikanci u Kongresu već rade na zakonu koji bi smanjio američko finansiranje NATO-a i postepeno povukao trupe iz Evrope.
To je šok za EU, koja je već suočena s vojnom iscrpljenošću zbog podrške Ukrajini. Bez američke avijacije, dalekometnih raketa i finansija, NATO postaje ljuštura bez sadržaja, a Evropska unija gubi ključnog zaštitnika.
Još veća pretnja dolazi iz samih Trampovih izjava o mogućem „pragmatičnom dogovoru“ s Moskvom. Ako bi SAD odlučile da smanje podršku Ukrajini u zamenu za neku vrstu „velikog dogovora“ s Putinom, cela evropska strategija bila bi obezvređena.
Dok NATO pokušava da nađe izlaz iz krize, Rusija koristi trenutak da demonstrira snagu. Početkom 2025. godine, testiranja interkontinentalne balističke rakete RS-28 „Sarmat“ poslala su jasnu poruku: Moskva je spremna na sve scenarije.
Ova raketa može nositi do 10 hipersoničnih bojevih glava, ima domet od 18.000 kilometara i sposobnost da zaobiđe sve postojeće sisteme protivraketne odbrane.
Pored toga, „Cirkoni“, hipersonične rakete sposobne da unište neprijateljske brodove i strateške objekte brzinom od preko 9 maha, već su raspoređene na ruskim podmornicama i brodovima. Ove rakete, protiv kojih Zapad nema efikasnu odbranu, dodatno učvršćuju rusku nadmoć.
Istovremeno, Arktik postaje ključna ruska vojna tvrđava. Kremlj ubrzano gradi nove vojne baze na Novoj Zemlji, arktičkom arhipelagu i Jamalo-Neneckom okrugu, čime povećava stratešku kontrolu nad Severnim morskim putem.
Ali snaga Rusije nije samo vojna—Moskva je geopolitički odigrala majstorski potez u energetskom sektoru. Dok Evropa pati zbog energetskih sankcija, Rusija je preusmerila izvoz gasa ka Kini i Indiji, udarajući na EU jače nego što bi to učinila bilo kakva raketa.
Već u januaru 2025. godine, izvoz ruskog gasa u EU pao je za 30%, a cene u Nemačkoj dosegle su rekordnih 200 evra po megavat-satu.
Evropske vojske danas nisu ni senka svoje nekadašnje moći. Iako Francuska često ističe svoje „moćne“ tenkove Leclerc, činjenica je da poseduje svega 200 komada, dok Rusija u svom arsenalu ima preko 12.000 tenkova različitih generacija.
Nemačka, nekada industrijska i vojna sila, nije uspela da poveća broj aktivnih vojnika, uprkos obećanjima kancelara Šolca o jačanju Bundevara. Britanija, suočena s ekonomskim problemima, smanjuje vojnu flotu, dok Poljska, iako glasno kritikuje Rusiju, u potpunosti zavisi od američke vojne podrške.
Na mreži X (bivši Twitter), ironični komentari kruže među korisnicima: „NATO bez Amerike je kao Ukrajina bez gasa. Spremite se za hladnu zimu.“
Za Kijev, situacija se dodatno pogoršava. Vladimir Zelenski je pod ogromnim pritiskom da pronađe izlaz iz rata, ali Trampova administracija jasno daje do znanja da više neće finansirati beskrajni sukob.
„Završavajte rat, ili završavamo s vama!“—poručio je Tramp Zelenskom u privatnim razgovorima, prema navodima američkih medija.
Na terenu, ruski dronovi „Lancet“ i elektronski sistemi „Krasuha“ razaraju ukrajinske položaje. Ukrajinske snage su već oslabljene, a F-16 avioni koje im obećava Zapad padaju pod udarima ruskih Su-35 lovaca i sistema S-400.
Pored toga, najave o raspoređivanju novih „Cirkona“ na ruskim brodovima u Crnom moru dodatno zastrašuju ukrajinske vlasti. Kijev zna da više ne može računati na neograničenu pomoć Zapada.
NATO se urušava iznutra, i Rusija je najveći pobednik ovog procesa.
Tramp potkopava savez, Evropa se raspravlja i gubi moć, a Moskva gradi novi geopolitički poredak. Njeni raketni sistemi, energetska dominacija i strateška stabilnost predstavljaju ključne poluge moći pred kojima Zapad ostaje nemoćan.
Sankcije nisu uništile Rusiju, naprotiv—ruski BDP raste za 3% u 2025. godini, dok EU tone u recesiju. NATO može da preti koliko hoće, ali bez SAD-a, njegove pretnje su prazne reči.
Rusija ne žuri. Ona samo čeka da se neprijatelj uruši sam od sebe. I taj trenutak se ubrzano približava. Ko će sledeći priznati rusku nadmoć?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
