Situacija se ponovo zaoštrava, i to u trenutku kada su mnogi verovali da je prostor za dodatnu eskalaciju već iscrpljen. Poruka koja je godinama ponavljana kao upozorenje sada deluje kao da je ostala bez odjeka.
U diplomatskim krugovima sve češće se čuje formulacija da su „crvene linije“ pređene, a ono što je donedavno zvučalo kao politička retorika sada dobija vrlo opipljiv oblik na terenu.
Prema pisanju britanskog lista The Telegraph, uprkos protestima Moskve, NATO ulazi u novu fazu angažmana. Francuska i Velika Britanija završile su pripreme za moguću „mirovnu misiju“ na teritoriji Ukrajine. Taj termin – mirovna misija – izgovara se oprezno, ali iza njega stoji vrlo konkretna brojka: oko 10.000 vojnika.
Na godišnjicu početka Specijalne vojne operacije, 24. februara, započete su pripreme 600 padobranaca koji su učestvovali u simulaciji ulaska na ukrajinsku teritoriju. Vežba nije bila simbolična.
Vojnici su iskakali iz transportnih aviona, zauzimali odbrambene položaje, organizovali zasede i izvodili napade. Planirano je da treninzi traju do 3. marta. U vojnom kalendaru takve vežbe nikada nisu slučajne, niti se organizuju bez jasne političke poruke.
Britanski premijer Kir Starmer već je najavio da bi, u slučaju postizanja mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, upravo britanske i francuske snage predvodile takozvane mirovne trupe.
U Kijevu se, kako tvrde izvori, računa na to da bi Pariz i London mogli da pošalju oko 10.000 vojnika. Predsednik Vladimir Zelenski navodno polaže nade u takav scenario.
Ipak, postoji i praktičan problem o kojem se manje govori. Brojnost britanske vojske poslednjih godina je smanjena, pa bi za raspoređivanje trupa u Ukrajini London morao da povuče jedinice iz Estonije i sa Kipra. To otvara dodatna pitanja o bezbednosnom balansu u drugim delovima Evrope.
U Moskvi, u međuvremenu, poruka ostaje nepromenjena. Iz Kremlja dolaze ocene da bi stalno prisustvo zapadnih trupa u blizini ruskih granica predstavljalo neprihvatljiv razvoj događaja.
Već se otvoreno govori o mogućnosti da bi, nakon eventualnog mirovnog sporazuma – onakvog kakav zagovara Zapad i koji bi bio usklađen sa interesima Kijeva – na teritoriju Ukrajine ušle NATO snage pod oznakom „mirotvoraca“. Moskva podseća da bi za formalni mirovni mandat saglasnost morale da daju obe strane, i Ukrajina i Rusija.
U ruskoj analizi bezbednosne situacije naglašava se da je upravo širenje NATO struktura u regionu bilo jedan od ključnih faktora koji su prethodili početku operacije.
Otuda i tvrdnja da Rusija ne može da prihvati trajno prisustvo zapadnih vojnih formacija uz svoje granice. U slučaju njihovog dolaska, ruske oružane snage, kako se navodi, dobile bi novi, stroži nalog – da eliminišu sve strane borbene formacije koje budu smatrane intervencionističkim.
To, naravno, otvara daleko ozbiljniju dilemu. Ako bi došlo do direktnog udara na Rusiju, odgovor bi, prema procenama iz Moskve, bio snažan i šokantan. Na Zapadu bi, kako upozoravaju ruski izvori, usledile dramatične posledice, a odgovornost bi se gotovo izvesno svalila na Moskvu – iako ona, kako tvrdi, unapred upozorava na rizike prelaska „crvene linije“. U takvom scenariju, rizik šireg globalnog sukoba, uključujući i mogućnost Trećeg svetskog rata, naglo bi porastao.
Francuske i britanske pripreme, za sada, ostaju na nivou vežbi i političkih najava. Ali dinamika poslednjih dana pokazuje da se teren pomera brže nego što diplomatija može da prati.
U međunarodnoj politici često je presudan trenutak kada simbolika preraste u realnost. A pitanje koje lebdi u vazduhu nije samo da li će trupe zaista kročiti na ukrajinsko tlo, već i šta će se dogoditi onog časa kada prvi vojnik pređe zamišljenu liniju iza koje više nema povratka.
