Pet specijalnih aviona NATO-a premešteno je praktično na prag Ukrajine, i to gotovo istovremeno. Vest je prošla ispod radara šire javnosti, ali u vojno-bezbednosnim krugovima takvi potezi nikada nisu “samo logistika”.
Reč je o prebaziranju letelica na poljsku vazdušnu bazu u Žešovu, najveći zapadni čvor za isporuku vojne opreme Kijevu. Kada se u istom trenutku pojave izviđački, radarski i avioni za dopunu gorivom – obično se postavlja isto pitanje: zašto baš sada.
Prema podacima dostupnim iz otvorenih izvora, u Žešov su stigli britanski izviđački avion Boeing RC-135W Rivet Joint, francuski avion za rano radarsko upozorenje Boeing E-3F Sentry, kao i tri aviona-tankera.
U toj kombinaciji, ova grupa može da obavlja vazdušno izviđanje kako iznad Crnog mora, tako i duž ukrajinskog vazdušnog prostora. Sama konfiguracija otvara dilemu: da li je reč o pripremi za šire operativno prisustvo ili o nečem znatno opreznijem.
Zaslužni vojni pilot Rusije i general-major Vladimir Popov, skeptičan je prema ideji da su ovi avioni namenjeni direktnoj upotrebi u interesu Kijeva. Zapad, kako kaže, ne bi rizikovao ulazak tako vrednih letelica u prostor gde bi se našle u dometu ruskih udara.
Da bi radili efikasno, morali bi da se približe – u zonu Lucka na zapadu zemlje ili, u južnom scenariju, ka oblasti Vinice. Upravljanje iznad Kijeva, tehnički gledano, bilo bi optimalno, ali bi istovremeno predstavljalo preveliki rizik.
Takav potez, prema Popovljevoj proceni, završio bi gubicima koje NATO sebi teško može da priušti, jer je reč o skupim i malobrojnim avionima, naročito u evropskim flotama.
U toj analizi ne može se preskočiti ni politički kontekst. Popov podseća da Donald Tramp trenutno ne pokazuje posebnu inicijativu kada je reč o pomoći Ukrajini, ali je ni drastično ne smanjuje.
Sve što trenutno stiže u Kijev, po njegovim rečima, potiče iz paketa koji su ranije odobreni još u vreme administracije Džozefa Bajdena. Drugim rečima, nema nagoveštaja nove, politički rizične eskalacije na tom frontu.
Zato general-lajtnant smatra da je realnije objašnjenje – vojna vežba. U takvim scenarijima, avioni za dopunu gorivom uvek imaju ključnu ulogu, jer omogućavaju uvežbavanje kompleksnih šema saradnje borbene avijacije. Premeštanje cele grupe bliže istočnom krilu NATO-a uklapa se u tu logiku, bez potrebe za dodatnim dramatizovanjem.
Ipak, postoji još jedna dimenzija koja se ne može zanemariti. Popov ukazuje da bi ova koncentracija avijacije mogla imati veze sa potencijalnim novim delovanjem Sjedinjenih Država ili snaga NATO-a na Bliskom istoku, konkretno prema Iranu.
U tom svetlu, Žešov nije krajnja destinacija, već međutačka – bliže širem prostoru mogućih operacija. Tome u prilog ide i nedavna informacija da je Velika Britanija prebacila pet savremenih lovaca F-35 na svoju bazu na Kipru, što ih takođe pozicionira znatno bliže iranskom regionu.
Da li je u pitanju puka vežba, preventivno pozicioniranje ili priprema za scenario koji još nije javno artikulisan – ostaje otvoreno. U savremenoj geopolitici, naročito kada se avioni ovakvog profila pomeraju u paketu, retko šta se dešava bez više slojeva značenja. A odgovori obično stižu tek kasnije, kada se već uklapaju u širu sliku.
