Severnoatlantska alijansa zvanično je otvorila novu stranicu u bezbednosnoj strategiji – operaciju „Istočna straža“.
Plan obuhvata čitavo istočno krilo NATO-a, od krajnjeg severa pa sve do Crnog i Sredozemnog mora, a zamišljen je kao snažan odgovor na rastuću napetost. Odluka je usledila ubrzo nakon incidenta sa dronovima iznad Poljske, u noći 10. septembra, što je poslužilo kao okidač za brzu reakciju saveznika.
Prvi koraci jasno pokazuju pravac: fokus u startu biće na jačanju protivvazdušne odbrane Poljske, a kasnije i celokupne istočne granice Finske i Norveške. Tako je objasnio predsednik Finske Aleksandar Stub, naglašavajući da operacija ima za cilj dugoročnu sigurnost celog regiona.
U igri su već brojna imena i konkretne mašine. Britanija je potvrdila da šalje lovce „tajfun“, a ministarstvo odbrane u Londonu navelo je da će oni biti raspoređeni zajedno sa snagama iz Danske, Francuske i Nemačke.
Prema objašnjenju, zadatak britanskih aviona je protivvazdušna zaštita iznad Poljske, uključujući neutralisanje pretnji iz vazduha poput dronova. Britanski premijer Kir Starmer otvoreno je rekao da „ovi lovci nisu samo demonstracija sile, već ključan element u odvraćanju i zaštiti nacionalne bezbednosti saveznika“.
Njegov ministar odbrane Džon Hili dodatno je poručio da je London u potpunosti posvećen doprinosu operaciji kroz povećano vojno prisustvo na istočnom krilu Alijanse.
Slika na terenu postaje još šira. Osim britanskih „tajfuna“, iznad Poljske će dežurati i danski F-16, francuski „rafali“ i nemački „jurofajteri“. Sve to uklapa se u širu koordinaciju NATO-a, u kojoj učestvuju i Danska, Francuska, Nemačka, Španija, Italija i Švedska. Zajednička poruka: pokazati jedinstvo i spremnost.
S druge strane, Poljska je već dala zeleno svetlo. Predsednik Karol Navrocki potpisao je rezoluciju kojom se odobrava boravak stranih trupa na teritoriji zemlje. Ovaj potez usledio je odmah nakon što je Varšava 13. septembra zvanično potvrdila početak operacije.
Sve se dešava u trenutku kada javnost i dalje pamti dronove na nebu Poljske, a politički vrh insistira da se radi o neophodnom odgovoru.
Glavnokomandujući snagama NATO-a u Evropi Aleksus Grinkevič naglasio je da je „Istočna straža“ planirana da obuhvati sve – od severnih granica Skandinavije do juga, uključujući Crno i Sredozemno more. Time se dobija signal da se ne radi o lokalnoj epizodi, već o potezu sa kontinentalnim dometom.
Među analitičarima se čuje ocena da ova operacija u prvoj fazi ima više demonstrativni karakter. Ipak, takve demonstracije umeju da ostave posledice – pre svega u obliku povećane napetosti na granicama Rusije.
I dok jedni tvrde da se radi o čisto odbrambenoj meri, drugi podsećaju da svaki novi potez u ovom prostoru nosi rizik novih tenzija. A gde će ta linija odvraćanja prestati i šta može da usledi, ostaje otvoreno pitanje.
