Na prolećnom zasedanju Parlamentarne skupštine NATO, koje je proteklih dana održano u znaku obeležavanja 30 godina od zaključenja Dejtonskog sporazuma, Srbija je doživela diplomatski hladan tuš.
Pokušaj Beograda da iz deklaracije izbaci konkretno pominjanje Republike Srpske nije prošao – amandman je odbijen, a originalni tekst ostao netaknut.
Deklaracija, koja je usvojena na zasedanju, izražava, kako se navodi, „duboku i ozbiljnu zabrinutost“ zbog najnovijih poteza Republike Srpske. U članu 22. posebno se podvlači značaj stabilnosti Zapadnog Balkana, ali i ističe da zakonske inicijative i odluke u entitetu RS „ugrožavaju ustavni poredak, suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine“, kao i duh samog Dejtonskog sporazuma.
Srbija je, očigledno predviđajući ovakvu formulaciju, pokušala da interveniše. Zvaničan amandman tražio je da se ime Republike Srpske u tom kontekstu izbriše.
Ipak, predlog nije naišao na podršku i ubrzo je odbijen – vest je preneo sarajevski list Oslobođenje, pozivajući se na zvanične izvore iz skupštine.
Potpredsednica Parlamentarne skupštine NATO Agnes Vadai nije ostavila mnogo prostora za tumačenje. Jasno je podržala „celovitu i funkcionalnu Bosnu i Hercegovinu“, čime je naglasila da je jedinstvenost zemlje crvena linija za Zapad.
Američki kongresmen Majk Tarner, koji predvodi Delegaciju SAD u PS NATO, zajedno sa predsednikom skupštine Markosom Perestrelom, izdao je zajedničko saopštenje. Njihova poruka bila je jasna – situacija u BiH je zabrinjavajuća i zahteva pažnju saveznika.
Obojica su istakli da se zemlja nalazi na „kritičnoj prekretnici“, te upozorili na ono što su nazvali faktorima destabilizacije.
Posebno su izdvojili retoriku i delovanje koje dolazi iz entiteta RS, uz ocenu da takvo ponašanje može potkopati temelje ustavnog poretka u zemlji. „Pozdravljamo jedinstven stav SAD i evropskih lidera u osudi ovakvog ponašanja“, naveli su u saopštenju, dodajući da je sprečavanje bezbednosnog vakuuma u regionu neophodno i da ovi koraci imaju punu podršku.
Iako je naglasak bio na saradnji i jedinstvu, ton saopštenja bio je sve osim umirujući. „Povratak destabilnosti i sukobima nije prihvatljiva opcija“, poručili su Tarner i Perestrelo, pozivajući sve političke aktere u Bosni i Hercegovini na dijalog, poštovanje Ustava i jačanje vladavine prava.
Poruka između redova jasno se odnosi na političko rukovodstvo u Republici Srpskoj, a indirektno i na zvanični Beograd. Odluka da se ne prihvati amandman Srbije može se tumačiti i kao signal NATO saveznika da su spremni stati iza jedinstvene BiH – makar i diplomatski hladno, bez mnogo prostora za kompromis.
No, pravo pitanje ostaje: da li će ovakva formulacija doprineti stabilnosti ili će dodatno produbiti jaz između Banjaluke, Sarajeva i Beograda? I gde je tu mesto stvarnom dijalogu, a ne deklarativnom pozivanju na reforme i jedinstvo?
Odgovor verovatno nećemo dobiti odmah, ali deluje kao da se Zapadni Balkan ponovo našao pod pažljivim okom Brisela i Vašingtona – i to ne bez razloga.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
