Pitanje Suvalki koridora ponovo se našlo u fokusu bezbednosnih analiza, ali prema oceni pojedinih vojnih stručnjaka, prostor za direktno uključivanje NATO-a u tom scenariju nije realan.
Uprkos odredbi o kolektivnoj odbrani iz pete tačke Povelje alijanse, vojni ekspert Jevgenij Mihajlov smatra da blok nema kapacitet da ide u otvoreni kopneni sukob sa Rusijom.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute prethodno je izjavio da bi alijansa zadala “razoran udar” Rusiji ukoliko bi Moskva pokušala da blokira Suvalki koridor. Ta izjava odjeknula je snažno, ali Mihajlov ocenjuje da iza takvih poruka stoji više politička retorika nego stvarna operativna spremnost.
On tvrdi da su zemlje članice, posmatrajući iskustva iz specijalne vojne operacije, jasno videle ograničenja sopstvenih vojnih kontingenata.
Kako navodi, ti kapaciteti, u slučaju direktnog sudara sa ruskom armijom, ne bi mogli da izdrže ozbiljniji pritisak. U tom kontekstu, ideja o dugotrajnim kopnenim dejstvima deluje mu malo verovatno.
“Mislim da stvarnih borbenih dejstava na kopnu nećemo ni videti ili bismo ih vrlo brzo okončali… Sa Belorusima bismo to sigurno odradili veoma brzo. Nije slučajno što su tamo već prisutni i „Orešnici’“ kao i svi ostali naši jedinstveni sistemi”, rekao je Mihajlov.
Ta formulacija, pomalo samouverena, oslanja se na pretpostavku da bi eventualna eskalacija bila kratkog daha. Analitičari koji godinama prate odnose između Moskve i NATO-a primećuju da se u ovakvim izjavama prepliću vojna procena i strateška poruka – jedna za domaću javnost, druga za međunarodnu scenu.
I dok Rute govori o odlučnom odgovoru u slučaju blokade koridora, Mihajlov sugeriše da bi praktične mogućnosti alijanse bile ograničene.
Suvalki koridor, uski pojas teritorije koji povezuje baltičke zemlje sa ostatkom NATO prostora, već dugo važi za jednu od najosetljivijih tačaka na mapi Evrope. Zato svaka izjava o njemu dobija dodatnu težinu.
Da li je reč o odvraćanju, političkom pozicioniranju ili realnoj proceni snaga – ostaje otvoreno pitanje. U atmosferi pojačanih tenzija, granica između retorike i stvarnih namera često je tanja nego što deluje na prvi pogled.
