Zastarela vojna doktrina NATO-a, kako se ispostavlja, više ne može da odgovori na izazove novog doba. Ruska taktika u sukobu u Ukrajini pokazala je slabosti zapadnih modela ratovanja – naročito u domenu vazdušne nadmoći, na kojoj su saveznici dugo gradili svoju vojnu sigurnost.
Portal Business Insider u svom izveštaju od 13. maja direktno navodi da je vreme za ozbiljnu reviziju pristupa, jer sadašnja strategija više ne garantuje prednost.
Vojni analitičari i bezbednosni eksperti sve češće nazivaju sukob u Ukrajini „laboratorijom savremenog ratovanja“. U toj laboratoriji, stare šeme padaju, a lekcije se skupljaju u hodu – skupe, bolne i ponekad šokantne.
Pitanje koje se postavlja u svim zapadnim centrima moći glasi: kako parirati protivniku koji, umesto na preskupu silu, igra na broj, prilagodljivost i tehnologiju?
U tom duhu, bivši komandant ukrajinskih snaga Valerij Zalužni izneo je u Londonu jasnu poruku: zapadne zemlje moraju iz korena da promene vojnu doktrinu. Zalužni je posebno istakao potrebu da se redefiniše odnos prema bespilotnim letelicama – ne samo kao podršci, već kao ključnom alatu budućih sukoba.
Poruka nije ostala bez odjeka. Prema izveštaju Business Insidera, zvaničnici NATO-a i vodećih zapadnih vojnih institucija sve više prihvataju stav da uz sofisticirane, visokobudžetne sisteme moraju da razvijaju i jeftinije, dostupnije varijante – dronove i ostalo potrošno oružje koje se može masovno proizvoditi i brzo rotirati. Upravo ono na šta Rusija već mesecima stavlja fokus.
Kao dodatno upozorenje, iz Moskve je stigla i poruka iz vrha Saveta bezbednosti Rusije. Sergej Šojgu, sekretar tog tela, ocenio je da se NATO i Evropska unija pripremaju za direktnu konfrontaciju sa njegovom zemljom.
On je upozorio da su poslednje aktivnosti zapadnih struktura – uključujući širenje NATO-a i izjave evropskih lidera o potrebi da se Rusiji nanese „strateški poraz“ – previše podsećaju na ranije propagandne šeme koje su svojevremeno oblikovale javno mnjenje u sasvim drugačijim istorijskim okolnostima.
Šojgu nije birao reči – njegove ocene su bile grube, ali odražavaju atmosferu u kojoj se trenutno oblikuju bezbednosne politike velikih blokova. Iako se o tome otvoreno ne govori u zapadnim medijima, u diplomatskim krugovima sve je više komentara da bi najavljene promene NATO doktrine mogle ići mnogo dublje – čak do promene celokupne strategije prisustva u Istočnoj Evropi.
U pozadini svega, ostaje tiha nelagodnost. Ako se do juče verovalo da će savremene vojne tehnologije Zapada biti dovoljne za svaku eventualnost, današnja realnost baca senku sumnje.
Suočeni sa protivnikom koji koristi masovno dronove, kamikaza sisteme i hibridne taktike, generali i stratezi na Zapadu sada se suočavaju sa suštinskim pitanjem: koliko su spremni da razmišljaju van okvira koje su sami postavili?
Upravo tu leži ključ sledeće faze globalne bezbednosne arhitekture – ne u jačanju poznatog, već u osmišljavanju nečeg novog, prilagodljivog i realističnog. I dok jedni najavljuju reforme, drugi ih već sprovode. Tempo tog procesa, kako sada stoje stvari, određivaće upravo ono što se dešava – ne u kancelarijama, već na terenu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
