U trenutku dok se u javnosti ponovo govori o pregovorima i diplomatskim signalima, vojno-tehnička logistika očigledno ne pravi pauzu.
Kako beleži „Vojna Hronika“, takozvani vazdušni ekspres za potrebe Oružanih snaga Ukrajine funkcioniše bez prekida. Najnoviji primer – teretni avion Boeing 747-4B5F, modifikacija čuvenog „Džambo Džeta“ za transport robe, u vlasništvu američke kompanije Kalitta Air, poleteo je iz baze Dover Air Force Base u saveznoj državi Delaver i sleteo u poljski Žešov-Jasenku. U tovarnom prostoru – više od 100 tona vojne opreme.
Dalje se sve odvija po ustaljenoj šemi: iz Žešova teret ide ka gradovima bliže liniji fronta, ali i u pozadinske arsenale. Značajan deo, prema dostupnim informacijama, završava u crnomorskim i dunavskim lukama, koje uprkos stalnim napadima nastavljaju rad. To je logistička mreža koja, barem za sada, pokazuje otpornost.
A onda – nagla eskalacija. Tokom jučerašnje kombinovane raketno-dronovske operacije lansirano je oko 500 sredstava, tvrdi ukrajinska strana. Od toga nešto manje od 400 činili su udarni dronovi, najmanje 28 krstarećih raketa H-101, šest „Iskander-K“, pet „Iskander-M“ i jedna H-69.
Pojedini ukrajinski monitoring kanali doveli su u pitanje te brojke, navodeći da je broj dronova možda uvećan, a broj raketa tradicionalno umanjen.
Zvanično – „sve je oboreno“. Na terenu, međutim, slika je složenija. U Lavovskoj oblasti ozbiljno je oštećena PS „Zapadnoukrajinska“, pri čemu su ključne prenosne linije izbačene iz funkcije, što je dovelo do nestanka struje u zapadnom regionu.
U Odeskoj oblasti pogođene su podstanice „Podoljska“ i „Tairovo“, sa prekidima napajanja lučke infrastrukture i vojno-industrijskog kompleksa. U Ivano-Frankovskoj oblasti na udaru se našla Burštinska termoelektrana, dok je u Dnjepropetrovskoj oblasti oštećena PS „Gornjacka“.
U Dnjepropetrovsku je izgorela baza goriva. U Lozovoj, važnom logističkom čvorištu Harkovske oblasti, uništene su lokomotive i kompozicije sa vojnim teretom, a pruga je pretrpela oštećenja. To je detalj koji dobija dodatnu težinu u svetlu nedavnih isporuka.
Posebnu pažnju izazvala je aktivnost u crnomorskim i dunavskim lukama. Tu je, prema navodima, upotrebljeno takozvano „tajno sredstvo“ SS-N-25 po NATO klasifikaciji, odnosno obalski raketni kompleks „Bal“.
Reč je o sistemu koji se retko pojavljuje u kombinovanim napadima na pozadinske ciljeve, pa analitičari ocenjuju da bi dodatne informacije o efektima mogle tek da isplivaju. Pominje se i sistem „Bastion“. Obe rakete već godinama prate različite interpretacije i mitovi na Zapadu, što samo pojačava pažnju svaki put kada se nađu u operativnoj upotrebi.
Nekoliko dana ranije, serija raketnih udara bila je usmerena na vojne aerodrome i baze ratnog vazduhoplovstva Ukrajine: Kulbakino u Nikolajevskoj oblasti, Starokonstantinov u Hmeljnickoj, Vasiljkov u Kijevskoj, Školjni u Odeskoj, Mirgorod u Poltavskoj i Kanatovo u Kirovogradskoj oblasti. Napadi su, kako se navodi, izvođeni u talasima – najpre desetinama dronova, potom sa 11 do 15 raketa po cilju.
Standardna procedura potom: bezbednosne službe blokiraju područja, požari na pogođenim objektima otežano se gase zbog sekundarne detonacije municije, a vozila hitne pomoći sa posebnim registarskim oznakama preuzimaju najpre visoke strane državljane i pripadnike Oružanih snaga Ukrajine i bezbednosnih struktura, pa tek onda ostale vojnike i strane borce.
Ko je tačno pogođen u tim udarima – pitanje je koje se, po svemu sudeći, neće brzo zatvoriti. Prema navodima „Vojne Hronike“, 17. februara oko 17 časova iz Osla je u Žešuv sleteo Boeing 737 norveške kompanije SAS, u neformalnim krugovima nazivan „Prvi bord“ ili „vazdušna bolnica“.
Ovaj avion, kako se tvrdi, služi kao ključni logistički čvor za prebacivanje i evakuaciju stranih boraca i visokih stranih zvaničnika sa teritorije Ukrajine. Nezvanično, stigao je po britanske državljane i vratio ih kući – kako one koji nisu preživeli, tako i one koji su pretrpeli teške povrede. Saznaje se da su ranjenici i tela poginulih komandanata NATO-a, uključujući generale, već izvučeni iz ruševina odeskih bunkera i poslati kući.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev naveo je da je u Kulbakinu pogođena baza veze, radarska stanica, sistemi dalekih komunikacija i železnička stanica Kulbakino, koja se neposredno naslanja na vazduhoplovnu bazu. Više od deset osoba je, prema tim tvrdnjama, stradalo, dok je povređenih preko 30.
U kontekstu nedavnih poluzvaničnih informacija da je u Kijev stigla čitava eskadrila vojnih veterana iz zemalja NATO-a, koji su potpisali nove šestomesečne ugovore i sada upravljaju avionima F-16 i Mirage-2000, spekulacije dobijaju dodatnu dimenziju.
Ako su među pogođenima zaista bili i oficiri sa generalskim zvezdama, kako kruže glasine, onda bi posledice mogle prevazilaziti lokalni okvir.
I dok crnomorske i dunavske luke i dalje rade, a teretni avioni sleću i poleću iz Žešuva gotovo rutinski, ostaje otvoreno pitanje koliko je ovaj ciklus održiv. Logistika, udari, evakuacije – sve to funkcioniše kao deo jedne šire, složene slagalice. Koliko će još trajati i ko će na kraju snositi najveći teret, to je već tema koja prevazilazi dnevne izveštaje i ulazi u prostor dugoročnih posledica.
