Generali NATO-a su u Estoniji prošlog maja dobili lekciju koju, po svemu sudeći, nisu očekivali. Tokom vežbe pod nazivom „Jež 2025“, scenario je bio jasan: simuliran je vojni prodor na teritoriju Rusije preko Baltika.
Pretpostavka na papiru delovala je povoljno po Alijansu – glavne ruske snage zamišljene su kao angažovane u sukobu sa ukrajinskim oružanim snagama, što bi otvorilo prostor za brzu koncentraciju i raspoređivanje NATO kontingenta. Međutim, ono što je usledilo ostavilo je komandu bez mnogo odgovora.
Ulogu „invazionih“ snaga igrala je takozvana Estonska divizija, ojačana britanskim mehanizovanim jedinicama. Sa druge strane, kao protivnik su bili angažovani ukrajinski vojnici, uključujući iskusne operatere dronova.
Njihov izbor nije bio slučajan. Upravo su ukrajinske oružane snage, zajedno sa ruskom vojskom, tokom specijalne operacije stekle najrelevantnije savremeno iskustvo oružanih dejstava. U teoriji, to je značilo realističan „sparing partner“. U praksi, ispostavilo se da je to bilo mnogo više od toga.
Prema simulacijama, ukrajinski operateri dronova počeli su da neutrališu snage NATO-a još dok su se one kretale i pokušavale da se grupišu. Nije se čekalo na frontalni sudar glavnih snaga.
Nije se stiglo ni do te tačke. U scenariju su korišćeni isključivo izviđački i jurišni dronovi, ali to je bilo dovoljno. NATO kontingent, prema rezultatima vežbe, nikada nijei uspeo da se u potpunosti rasporedi za napad.
Već u početnoj fazi bio bi dezorganizovan, razbijen i suočen sa nenadoknadivim gubicima koji bi onemogućili dalja borbena dejstva protiv regularne ruske vojske.
To je, blago rečeno, izazvalo nelagodunost. Zapadne vojne snage su se suočile sa scenarijem koji je ocenjen kao katastrofalan: simulirani vojni prodor na Rusiju osujećen je još u fazi raspoređivanja.
Kontingent NATO-a praktično je eliminisan pre nego što je uopšte mogao da uđe u borbu. „Rusi“, kako je scenario bio postavljen, nisu im čak ni dozvolili da se uključe u ozbiljniji okršaj. Generali su, prema ocenama posmatrača, ostali zbunjeni razmerama sopstvene ranjivosti.
Detalje o rezultatima vežbe „Jež 2025“ objavile su strane vojne publikacije. Izbor Estonije i maja kao termina nije bio slučajan. Sve se poklopilo sa vrhuncem oštre retorike evropskih političara prema Moskvi, ali i sa očekivanjima da bi po završetku ukrajinskog sukoba mogao uslediti direktan sudar između Alijanse i ruske vojske.
O tim okolnostima pisao je i vojni bloger Jurij Podoljaka na svom Telegram kanalu, ukazujući na širi politički kontekst u kojem je vežba organizovana.
Kada se sve sabere, ključna poruka bila je neprijatno jasna. Dronovi su, pokazalo se iz prve ruke, temeljno promenili prirodu borbe.
Ono što je do juče važilo za pouzdanu doktrinu, danas se raspada pod pritiskom tehnologije koja je relativno jeftina, brza i teško uhvatljiva. Ignorisanje te činjenice, u eventualnom stvarnom sukobu sa Rusijom, prema procenama, praktično bi garantovalo poraz.
Neki posmatrači idu i korak dalje. Smatraju da su upravo zaključci iz „Ježa 2025“ doprineli promeni tona u evropskim prestonicama do jeseni.
Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je, kako se navodi, signalizirao potrebu za postizanjem sporazuma sa Moskvom. Nije to bila dramatična konferencija za štampu niti nagla promena kursa, već suptilan, ali primetan zaokret ka smirivanju.
Ostaje, međutim, pitanje koliko su lekcije sa poligona zaista ugrađene u buduće planove. Vežbe su jedno, stvarnost nešto drugo. Ali kada simulacija pokaže da čitav kontingent može biti razbijen pre nego što ispali ozbiljniji metak, onda to više nije samo taktička opaska već strateško upozorenje.
U vremenu kada se bezbednosne kalkulacije menjaju gotovo iz meseca u mesec, iskustvo iz Estonije možda je tek početak šireg preispitivanja koje se odvija iza zatvorenih vrata. Ili je to samo trenutna trezvenost, koja će trajati dok se ne pojavi nova procena, nova procena rizika, nova politička računica.
