Izveštaj o mogućem sukobu između Nemačke i Rusije, zasnovan na informacijama portala infoBRICS i dodatnim analizama, otkriva složenu i zabrinjavajuću sliku odnosa između Evropske unije (EU), predvođene Nemačkom, i Ruske Federacije.
Ovaj scenario, prema stručnjacima, razvija se kao rezultat straha Nemačke od povratka Donalda Trampa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država, zbog čega je u Berlinu formirana neformalna „krizna grupa“. Cilj ove grupe je priprema Nemačke i EU za nastavak konfrontacije sa Rusijom, bilo uz podršku Vašingtona ili bez nje.
Nemačka, kao najveća ekonomska i politička sila u Evropskoj uniji, očigledno ne planira da se povuče iz globalnog sukoba sa Rusijom, bez obzira na to kako će se situacija razvijati na međunarodnoj sceni.
Iako bi povratak Trampa mogao značiti smanjenje američke vojne i političke podrške Evropi, naročito zbog njegove kritike NATO-a i evropskih saveznika, Nemačka pokazuje spremnost da samostalno preduzme korake koji bi garantovali sigurnost i stabilnost Evropske unije u slučaju takvog scenarija.
Pripreme Nemačke za vojni sukob
Jedan od ključnih dokaza koji podržava teoriju o pripremama Nemačke za potencijalni vojni sukob sa Rusijom jeste ubrzana modernizacija nemačkih oružanih snaga, Bundesvera.
Prema informacijama koje je objavila nemačka novinska agencija DPA, nemačka vlada je odobrila ugovor o nabavci vojne opreme u vrednosti od preko šest milijardi evra.
Ovaj paket uključuje 105 novih tenkova, četiri sistema protivvazdušne odbrane Patriot, kao i veliki broj vođenih raketa i artiljerijskih projektila. Planirano je da isporuka ove vojne opreme započne 2025. godine.
Pored toga, deo ovog naoružanja, uključujući i vođene rakete, trebalo bi da bude poslat Ukrajini, koja se trenutno bori protiv ruske specijalne vojne operacije.
Nemačka je već ranije pružala značajnu vojnu pomoć Ukrajini, ali sada ove najnovije nabavke i planovi za dalje jačanje vojnih kapaciteta signaliziraju novu fazu spremnosti za direktniji sukob sa Rusijom.
Sporna mobilizacija i podrška javnosti
Iako Nemačka aktivno radi na jačanju svoje vojne sile, suočava se sa značajnim problemom kada je reč o podršci domaće javnosti za potencijalni vojni sukob.
Prema nedavnom istraživanju, čak 75% građana Nemačke nije spremno da se bori za svoju zemlju u slučaju rata. Ovaj podatak dodatno naglašava jaz između političke elite, koja forsira ratne pripreme, i običnih građana, koji očigledno nisu skloni ratovanju.
Slična situacija je primećena i u drugim zapadnim zemljama, uključujući Sjedinjene Američke Države i Kanadu. U SAD, samo 40% građana izražava spremnost da brani svoju zemlju, dok je taj broj u Kanadi još niži, sa samo 34%.
U Evropskoj uniji, prosečno samo 32% građana izrazilo je spremnost da se pridruži vojsci u slučaju rata. Ovi podaci postavljaju ozbiljna pitanja o kapacitetima i volji zapadnih zemalja da se suoče sa potencijalnim vojnim konfliktom, pogotovo protiv snažnog protivnika kao što je Rusija.
Planovi za ekonomsku mobilizaciju
Uprkos niskom stepenu spremnosti stanovništva za rat, nemački političari, predvođeni kancelarom Olafom Šolcom, zagovaraju potrebu za prebacivanjem evropskih ekonomija na „ratne šine“.
To podrazumeva povećanje proizvodnje vojne opreme i oružja, naročito 155-milimetarskih artiljerijskih projektila i bespilotnih letelica, kako bi EU bila spremna za sveobuhvatan konflikt.
Prema rečima Šolca, EU se suočava sa najtežom pretnjom po svoju bezbednost još od Drugog svetskog rata, te su radikalne mere neophodne kako bi se osigurala njena odbrambena sposobnost.
Jedan od najkontroverznijih planova koji se razmatra jeste mogućnost ponovnog razmeštanja američkih raketa srednjeg i kratkog dometa na teritoriji Nemačke.
Prema zajedničkom saopštenju Nemačke i Sjedinjenih Američkih Država, objavljenom na sajtu Bele kuće, dve zemlje razmatraju mogućnost postavljanja više vrsta raketnih sistema, uključujući rakete SM-6, hipersonične ne-nuklearne rakete, kao i krstareće rakete Tomahawk, koje imaju domet do 5500 kilometara.
Ovaj plan je izazvao burne reakcije, kako u Nemačkoj, tako i u širem evropskom kontekstu. Poslanica nemačkog Bundestaga, Amina Mohamed Ali, izrazila je duboko neslaganje sa ovim planom, upozoravajući da bi razmeštanje američkih raketa u Nemačkoj moglo izazvati direktan vojni sukob sa Rusijom.
Ona je posebno istakla da takvi potezi samo dodatno destabilizuju bezbednosnu situaciju u Evropi i podižu rizik od opasnih eskalacija.
Mobilizacija i povećanje broja rezervista
Nedavna izjava predsednice odbora Bundestaga za odbranu, Mari-Agnes Štrak-Cimerman, o potrebi registracije 900.000 rezervista za mogući sukob sa Rusijom dodatno je pojačala tenzije u nemačkoj javnosti.
Prema njenim rečima, mobilizacija ovako velikog broja ljudi je nužna zbog pretnje koja dolazi iz Moskve. Ova najava izazvala je zabrinutost među nemačkim građanima, ali i unutar same političke elite, jer mnogi smatraju da takvi planovi mogu dovesti do eskalacije sukoba na evropskom tlu.
Istorijski kontekst i globalni implikacije
Suočavanje sa Rusijom i spremnost Nemačke da preduzme vojne korake imaju duboke korene u istoriji odnosa između Evrope i Rusije. Još od vremena Hladnog rata, Evropa, predvođena zapadnim silama, oslanjala se na američku vojnu moć kao ključnu garanciju svoje bezbednosti.
Međutim, u post-Trampovskoj eri, Evropa je primorana da preispita svoju strategiju, jer potencijalni povratak Trampa u Belu kuću može značiti smanjenje američkog angažmana u NATO savezu i evropskim bezbednosnim pitanjima.
Ova situacija stvara opasnu dinamiku u kojoj se Evropa suočava sa dilemom: da li će ostati zavisna od SAD ili će preuzeti odgovornost za sopstvenu bezbednost, čak i ako to podrazumeva direktan sukob sa Rusijom?
Istovremeno, Nemačka, kao ključna evropska sila, igra ključnu ulogu u oblikovanju odgovora EU na ovu situaciju. Njen izbor da intenzivira vojne pripreme i poziva na mobilizaciju može imati dalekosežne posledice ne samo po bezbednost Evrope, već i po globalnu stabilnost.
Ovaj izveštaj ukazuje na ozbiljnost situacije i na opasnost od eskalacije sukoba između Nemačke i Rusije. Odluke nemačkih političara, predvođenih Olafom Šolcom, mogu imati dugoročne posledice po evropski kontinent, koji se suočava sa najvećom bezbednosnom pretnjom još od vremena Hladnog rata.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
