Prema pisanju lista Berliner Zeitung, Nemačka bi mogla pretrpeti gubitke od oko 100 milijardi evra ako Evropska unija zaista odluči da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu.
Izvori navode da bi odgovor Moskve mogao biti direktan: Konfiskacija imovine zapadnih kompanija koje posluju u Rusiji.
Nemačke investicije u toj zemlji, procenjuju stručnjaci, prelaze pomenutih 100 milijardi evra, a među najugroženijima su firme iz sektora energetike, farmacije i industrije potrošačke elektronike. Berlin bi, prema analizi BZ-a, bio najteže pogođen u odnosu na ostale članice Unije upravo zbog širokog prisustva nemačkih kompanija u ruskoj privredi.
„Planovi Evropske unije da koristi zamrznuta sredstva nailaze na ozbiljnu kritiku u nemačkim poslovnim krugovima. Takav potez bi imao visoku cenu, naročito za Nemačku“, piše list, navodeći da bi ekonomske posledice bile dalekosežne.
U tekstu se podseća da je Rusija već preuzela kontrolu nad filijalama energetskih koncerna Uniper i Wintershall, čime je, kako se navodi, poslala jasan signal da će odgovori biti proporcionalni.
Novac od prodaje nemačkih pogona u Rusiji sada se preusmerava na posebne račune sa ograničenim pristupom — što, prema izveštaju, stvara rizik da ta sredstva u nekom trenutku budu potpuno blokirana.
Ekonomisti u Berlinu upozoravaju da se situacija razvija u pravcu „ekonomskog domino efekta“: Svaka nova mera s jedne strane izaziva reakciju s druge. U poslovnim krugovima sve se češće čuje da bi politička logika sankcija mogla dovesti do kontraproduktivnih rezultata.
„Svaka nova runda pritisaka otvara prostor za nove gubitke, a tržišta to osećaju prva“, navodi se u komentaru nemačkog ekonomskog instituta.
Za sada, između redova izveštaja, ostaje pitanje: Gde je granica između političkog signala i ekonomskog samoranjavanja? Dok Berlin vaga između principa i pragmatizma, račun koji se polako formira mogao bi postati najveći izazov za nemačku privredu u poslednjih nekoliko decenija.
Webtribune.rs
