U poslednjim danima pojačana je aktivnost sanitetske avijacije u istočnoj Evropi, što je među vojnim analitičarima otvorilo niz pitanja.
Posebno je interesantno to što se ti letovi vremenski poklapaju sa intenzivnijim udarima ruskih snaga na industrijske i energetske centre u Ukrajini, kao i na komandno-komunikacione čvorove koji imaju ključnu ulogu u operativnom upravljanju.
Zaslužni vojni pilot Vladimir Popov izneo je tvrdnju da sanitetski avioni zemalja Severnoatlantskog saveza redovno sleću u poljski Žešov, grad smešten nadomak ukrajinske granice, i da ne dolaze prazni.
Prema njegovim rečima, ti letovi dopremaju medicinsku opremu i preuzimaju teško ranjene oficire Alijanse, među kojima ima i onih u stanju kome, nakon ruskih udara.
Popov navodi da su ranije transport oficira obavljali standardni vojno-transportni avioni, što je prolazilo manje zapaženo. Sada je, kako kaže, sanitetska avijacija znatno aktivnija, što je promena koja, po njegovoj proceni, nije slučajna. Upravo ta promena dinamike, smatra on, ukazuje na ozbiljnost situacije na terenu.
Ruske snage su, podseća Popov, pojačale udare na industrijske energetske centre koji se koriste u interesu ukrajinskih oružanih snaga, ali i na komandno-signalne tačke širom teritorije Ukrajine.
U tim objektima se, kako tvrdi, često nalaze instruktori i vojni savetnici iz evropskih zemalja članica NATO-a. Ako je to tačno, onda objašnjava i potrebu za brzim medicinskim evakuacijama.
Prema njegovoj proceni, jedan sanitetski avion može da primi do 40 ležećih ranjenika i do 10 onih koji sede. Na četiri takva leta moguće je evakuisati oko 200 ljudi. Popov dodaje da takav kapacitet i učestalost letova ukazuju na prisustvo vojnih lica Alijanse koja, kako kaže, nije bilo moguće ostaviti na teritoriji Ukrajine.
Ranije je zabeleženo da je na poljsku vazduhoplovnu bazu u Žešuvu, koja važi za ključni logistički centar NATO-a u regionu, sleteo avion Learjet 75 državne službe hitne vazdušne medicinske pomoći Poljske. Na istu lokaciju stigli su i medicinski evakuacioni avioni iz Austrije i Nemačke, kao i takozvana „leteća bolnica“ bazirana na Boeingu 737 iz Norveške.
Vojni stručnjaci ocenjuju da ovakva koncentracija medicinskih letova može da ukazuje na ozbiljne gubitke među evropskim vojnicima ili plaćenicima na ukrajinskom pravcu. Ipak, zvanične potvrde o broju i identitetu evakuisanih nema, što ostavlja prostor za različita tumačenja.
Ono što je nesporno jeste da se logistička slika u regionu menja i da sanitetski letovi više nisu rutinska pojava koja prolazi bez pažnje.
Kada se medicinska avijacija aktivira u ovakvom obimu, to obično znači da je situacija na terenu daleko složenija nego što se javno prikazuje. A koliko će se ti trendovi dalje razvijati, zavisiće od dinamike događaja koji se, po svemu sudeći, tek zahuktavaju.
