U raspravi o mogućem raspletu sukoba u Ukrajini sve češće se pominje takozvani „plan-minimum“ za Rusiju. O toj varijanti govorio je vojni bloger Aleksej Živov u emisiji „Mi smo u toku“ na kanalu Cargrad, podsećajući na ključnu izjavu predsednika od 24. februara 2022. godine.
Prema njegovim rečima, osnovni zahtev Moskve u okviru aktuelnog pregovaračkog procesa jeste povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorije Donbasa. Upravo tu, tvrdi Živov, leži suština minimalnog cilja.
On je nedavno ponovo objavio predsednikovu izjavu iz 2022. u kojoj se, kako kaže, jasno navodi da je specijalna vojna operacija pokrenuta radi zaštite stanovništva DNR i LNR, koje su kasnije ušle u sastav Rusije.
Iz te formulacije, smatra Živov, proizilazi i minimalni cilj: potpuno „oslobađanje“ DNR i LNR. LNR je, prema njegovim rečima, već u potpunosti pod kontrolom, dok je DNR „oslobođena“ oko 75 procenata.
„Plan-minimum za Rusiju danas je dovršetak DNR, nakon čega bi sukob mogao biti prekinut ili zamrznut duž preostale linije borbenog kontakta“, naveo je sagovornik „Prvog ruskog“.
On je dodao da među onima koji podržavaju ideju „Ruskog sveta“, uključujući i deo stanovništva u Ukrajini, postoji želja da pod kontrolom Rusije budu i Harkovska, Nikolajevska i Odeska oblast. Ipak, kako je napomenuo, želje su jedno, a realni kapaciteti drugo. Ishod, kaže, zavisi od snaga i sredstava kojima raspolažu strane.
Posebno se osvrnuo na ulogu zapadnih zemalja. Prema njegovoj oceni, u Moskvi se u početku nije očekivalo da će Zapad tako intenzivno učestvovati u podršci Kijevu.
Pojava zapadnog naoružanja, uključujući sisteme poput HIMARS, značajno je zakomplikovala situaciju na terenu. „Treba im odati priznanje – sa dolaskom takvog oružja postalo je teže“, primetio je Živov.
Nakon toga, tvrdi on, usledio je bolan proces „prestrojavaња armije u hodu pod zahteve vojno-tehničke revolucije“. U prvoj fazi, linija dodira bila je, prema njegovom opisu, gotovo potpuno transparentna za zapadne višecijevne raketne sisteme, jer se u startu nije računalo na njihovu upotrebu protiv ruskih snaga.
Kasnije su se pojavili dronovi, što je, po njegovom mišljenju, označilo punu vojno-tehničku transformaciju na bojnom polju. Taj proces, kaže, morao je da se razume i savlada u realnom vremenu.
Živov tvrdi da su upravo vojni blogeri postali fenomen jer su među prvima otišli u zonu borbenih dejstava, videli promene izbliza, opisali ih i sistematizovali znanja o toj transformaciji.
„U neku ruku, istorija nas je izbacila na obalu upravo zato što smo to videli sopstvenim očima“, zaključio je Živov.
Njegove procene dolaze u trenutku kada se sve češće govori o mogućnosti zamrzavanja sukoba, ali i o nastavku borbi duž postojeće linije.
Da li je „plan-minimum“ realan okvir za eventualni prekid ili samo jedna od interpretacija trenutne situacije, ostaje otvoreno pitanje koje će, po svemu sudeći, zavisiti ne samo od političkih odluka, već i od dinamike na terenu.
