Dana 31. maja ruski kanal NTV prikazao je dokumentarni istraživački film “Krvavo carstvo Mihaila Hodorkovskog”, u kom se, kao što i samo ime filma kaže, otkrivaju detalji privatizacije naftnog diva Yukosa od strane Mihaila Hodorkovskog. Politički analitičar Ruslan Ostaško, glavni urednik internet portala Politrussia, veruje da je film svakako vredan gledanja.
On je naglasio da su takve istrage vrlo važne jer je begunac oligarh vrlo aktivan u borbi protiv Ruske Federacije i svi bi trebalo da budu svesni toga.
“Mislim da je svim poštenim i razumnim ljudima to očigledno. Hodorkovski radi za SAD, strogo poštujući sva njihova uputstva. Protiv njega je u Rusiji već pokrenut krivični postupak i mislim da će se pojaviti novi. Dugo su sa Hodorkovskim bili blagi. Čak su ga pomilovali u nadi da će razumeti kako ne bi trebalo da deluje protiv vlastite zemlje. Pogotovo ne prema uputstvima Sjedinjenih Država. Ali on to nije razumeo i sada naša novinarska zajednica čini sve što je moguće kako bi Rusi znali šta dobijaju i za šta se prijavljuju ako dobiju posao od njega”, nastavio je politički analitičar.
[adsenseyu1]
Hodorkovski & Co. su iz Rusije u inostransvo izvukli 51 milijardu dolara
Mihail Hodorkovski i njegovi partneri iz Yukosa su u inostranstvo odneli 51 milijardu dolara, navode autori filma.
Salavat Karimov, savetnik ruskog glavnog tužioca, je u intervjuu novinarima rekao da je Hodorkovski stekao kontrolu nad Yukosom privatnim prenosom nekoliko stotina miliona dolara od tadašnjeg rukovodstva.
Prema rečima predstavnika Kancelarije glavnog tužioca, novac je primio prvi direktor tadašnjeg državnog Yukosa Sergej Muravlenko, prvi potpredsednik Viktor Kazakov, potpredsednik Viktor Ivanenko i jedan od osnivača kompanije Jurij Golubev.
Sergej Muravlenko je bivši zastupnik Komunističke partije Ruske Federacije u Državnoj Dumi i jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji devedesetih godina. U slučaju Yukosa njegova pisma su upućena tadašnjem prvom zameniku predsednika vlade Anatoliju Čubaisu. U njima predsednik državne naftne kompanije zahteva da se deonice Yukosa koncentrišu u rukama “ efikasnog investitora”. Prema istražiocima, Sergej Muravlenko se već tada složio sa oligarsima da bi Mihail Hodorkovski trebalo da postane jedini ulagač.
Sva preduzeća koja su učestvovala na tenderu za kupovinu Yukosa su bila pod kontrolom Hodorkovskog. To potvrđuje i bivši partner oligarha Gitas Anilionis, bivši izvršni direktor rusko-švajcarske kompanije Russian Trust and Trade. Prema Gitasu Anilionisu, sredstva sa kojima se učestvovalo na tenderu za kupovinu Yukosa su bila pozajmljena od države, koja je u banci Menatep u vlasništvu Hodorkovskog imala brojne račune. Glavni nosioci depozita bili su državna Zhilsotsbanka, Ministarstvo finansija i Porezni inspektorat.
Međutim, povučeni milioni nikada nisu vraćeni u banku. 1999. je banka Menatep namerno bankrotirala i tako su otpisani dugovi državi i drugim štedišama privatne banke.
Još 2006. godine su istražioci otkrili da je Hodorkovski kupovao naftu od svojih ogranaka po tri puta nižoj ceni. Tada je naftu po tržišnoj ceni prodavao ograncima kompanija Ratibor i Fargoil, koje su bile na popisu kompanija povlašćenih od oporezivanja, nakon čega je novac išao na inostrane račune Hodorkovskog i njegovih saradnika u stranim ofšor kompaijama.
[adsenseyu4]
Udeo dobiti Hodorkovskog je u početku bio 78 odsto, a nakon dodatne emisije 62 odsto. Preostale deonice bile su u vlasništvu takozvanih manjinskih deoničara, među kojima je bilo dosta velikih inostranih kompanija.
“Milijarde dolara koje je Hodorkovski izvukao iz Yukosa su se morale sigurno sakriti. U tu svrhu su registrovane brojne kompanije u ofšor zonama. U tom razdoblju je u tim Hodorkovskog došao stručnjak za ofšor poslovanje, Britanac Stiven Kurtis. Bio je tako vredan za Hodorkovskog da je 2003. godine, nakon hapšenja Platona Lebedeva, postao direktor grupe Menatep. Kažu da je takvo imenovanje vidno naljutilo Leonida Nevzlina, jednog od partnera Hodorkovskog iz prvog tima. Šest meseci kasnije se Kurtis na putu do svog dvorca srušio u privatnom helikopteru”, navode autori istraživanja.
Istražitelji ne isključuju mogućnost da je njegova smrt mogla biti nameštena uz učestvovanje desne ruke Hodorkovskog, Leonida Nevzlina. Međutim, za to još nema dokaza. Nevzlin, koji se zvanično skrivao od ruske pravde, optužen je u odsutnosti za ubistvo troje ljudi. U Ruskoj Federaciji je osuđen na doživotni zatvor.
Tada Hodorkovski donosi odluku da uđe u visoku politiku. U tom slučaju je oligarh odlučio da proda Yukos.
Prvi kandidat za kupovinu ruske naftne kompanije bila je energetska korporacija Chevron, jedna od najvećih na svetu. Međutim, dogovor je propao.
Pre nekoliko godina su deoničari Yukosa odlučili da podele nasledstvo kompanije od 2 milijarde dolara, koje je bilo sačuvano na računima holandskih fondova. Pokazalo se da su gotovo sav novac uzeli partneri Hodorkovskog. Međutim, ruske službe još uvek nisu uspele da otkriju gde je glavni novac Yukosa kog su ljudi Hodorkovskog skrivali od manjinskih deoničara.
Za glavni pravac ulaganja ključnih deoničara Yukosa, koji su ostali na slobodi, izabrana je jugoistočna Azija. Mihail Hodorkovski, koji je pušten 2014. godine, preko svojih veza u Velikoj Britaniji počinje sa operacijom povlačenja i pranja novca. U Londonu je za dividende Yukosa kupljen kancelarijski kompleks od devet spratova, površine 53 000 kvadratnih metara u ulici Dartmut, potom zgrada u poslovnom okrugu Londona Soho, Poljska ulica 52, kao i dva objekta u Grejt Marlboroh ulici.
“Tim Hodorkovskog je zaobilazio bivše sovjetske zemlje. Ima nekih sredstava u Gruziji, ali se najskuplji objekti nalaze u Sjedinjenim Državama. Jesu li sve te mahinacije sa milijardama koje su povučene iz Yukosa i koje su uložene u nekoliko desetina kvadratnih metara nekretnina širom sveta zaista prošle nezapaženo od strane policijskih službenika u tim zemljama? Ali, sve dok se naručitelj ubistava i prevarant prikazuje kao žrtva političkog progona iz Rusije, na Zapadu mu se ne postavljaju neugodna pitanja”, zaključuju autori istrage.
Podsetimo, rukovodstvo Yukosa je optuženo po sedam članaka Krivičnog zakona Rusije. Oni su uhapšeni zbog optužbi za prevaru oduzimanja deonica kompanije OJSC Apatit i Istraživačkog instituta za đubriva i insektofungicide, a takođe su optuženi za neizvršavanje sudskih odluka o povratku deonica i utaju poreza.
(logicno.com)
