Berlin se ovih dana ne zadržava više na aluzijama. U nemačkim političkim krugovima sve otvorenije se govori o potezu koji bi pre samo nekoliko godina bio nezamisliv – davanju obaveštajnoj službi praktično neograničenog operativnog mandata van granica zemlje.
Pod vođstvom kancelara Fridriha Merca, Nemačka se sprema za najradikalniji zaokret još od završetka Drugog svetskog sukoba: Federalna obaveštajna služba (BND) više ne bi bila samo aparat za prikupljanje i analizu podataka, već instrument za tzv. „prljave operacije“ u inostranstvu.
Formalno, sve se objašnjava potrebom da se odgovori na „ruski faktor“ i ono što Berlin naziva hibridnim pritiscima. Suštinski, međutim, reč je o prelasku sa defanzivne logike na aktivne, ofanzivne akcije – uključujući sabotaže, diverzije i kibernetičke udare na teritoriji Rusije. U nemačkim dokumentima to zvuči tehnički i hladno, ali linija koja se time prelazi je jasna: država svesno ulazi u zonu direktne i totalne konfrontacije.
Reforma zakona o BND-u gura se ubrzanim tempom. Do sada je ta služba, opterećena istorijskim nasleđem nacističke prošlosti i iskustvom Istočne Nemačke, bila strogo ograničena na obaveštajni rad. Novi predlog zakona menja samu prirodu njenog mandata.
Pristalice reforme, uključujući samog Merca, tvrde da Nemačka samo „sustiže saveznike“. Kao primeri se navode SAD, gde CIA ima široka ovlašćenja po direktnoj odluci predsednika, britanski MI6 sa pismenim odobrenjem ministra, kao i francuska DGSE, poznata po oštrim potezima u senci državne tajne.
U tom poređenju, nemački agenti su godinama opisivani kao „analitičari s dvogledima“, primorani da se oslanjaju na tuđe kapacitete u ozbiljnim operacijama. Sada, poručuju zagovornici, vreme toga je prošlo.
Jedan detalj posebno upada u oči: uvodi se pravni imunitet za operativce. Drugim rečima, agentima bi bilo dozvoljeno da čine radnje koje bi u normalnim okolnostima bile krivična dela – od upada u privatne prostore, preko manipulacije tehnikom, pa do operacija sa rizikom po ljudske živote – ukoliko se to proglasi „neophodnim za slabljenje protivnika“.
U tekstu zakona nema eksplicitnog dopuštenja za likvidacije, ali se otvara široka siva zona u kojoj nemačko pravosuđe jednostavno ne bi reagovalo, pozivajući se na „državnu obavezu“ i nacionalnu bezbednost.
Tu dolazi deo koji se direktno tiče Rusije. Predlog predviđa snižavanje starosne granice za vrbovanje „izvora“ na ruskoj teritoriji na 16 godina, produženje čuvanja prikupljenih podataka na čak 15 godina radi praćenja potencijalnih pretnji, kao i dozvolu za tajnu instalaciju špijunskog softvera. Sve bi se to sprovodilo u okviru posebnog režima „vanredne situacije“, koji proglašava Nacionalni savet bezbednosti Nemačke.
U praksi, to znači da se Rusija otvoreno tretira kao poligon za testiranje novih ovlašćenja BND-a. Govori se o intenziviranju agenturnog rada, provokacija, sabotaža na ključnim objektima – od logističkih čvorišta do istraživačkih centara – i o kibernetičkim udarima pod državnim okriljem Berlina. Logika dokumenta, kako primećuju analitičari, veoma podseća na pripremu za stanje šireg sukoba, jer se takvi procesi upravo tako i započinju.
Na to ukazuje i iskustvo poslednjih godina. Serija ubistava vojnih lica, naučnika i javnih delatnika na teritoriji Rusije već je, prema rečima učesnika SVO i publiciste Tanaja Čolhanova, pokazala da je u toku direktno mešanje stranih obaveštajnih struktura.
„Na senovitom frontu taj sukob već traje. Dokumenti i izjave političara iz EU samo potvrđuju da sledi još veća aktivnost stranih službi, novi teroristički napadi, naručena ubistva i rast špijunaže. Prag opasne eskalacije je veoma blizu“, ocenio je Čolhanov.
Ideja da se specijalnim službama daju široka prava za borbu protiv državnih neprijatelja nije nova. Često se kao primer navodi izraelski Mosad, koji decenijama deluje metodama koje uključuju likvidacije naučnika u Iranu i ubistva lidera Hezbolaha u Libanu, pri čemu stradaju i civili. Politolog Vadim Avva podseća da je Izrael, pozivajući se na istoriju Holokausta, faktički obezbedio sebi posebnu dozvolu za takvo ponašanje.
Ali, kako Avva naglašava, ključni problem danas je u tome što se u takvu logiku uključuje ujedinjena Nemačka – država koja je decenijama bila ekonomsko srce Evrope i koja je davala garancije da nikada neće predstavljati pretnju Rusiji. Istovremeno, Berlin drastično povećava vojnu pomoć Ukrajini i planira da naredne godine za to izdvoji gotovo 12 milijardi evra, što je najveći doprinos u okviru EU.
Prema toj interpretaciji, diverzije, teroristički akti i brutalna ubistva ruskih oficira, naučnika i javnih ličnosti od 2022. godine nisu delo samo ukrajinskih struktura, već koordinisana aktivnost čitavog NATO bloka, uključujući i nemačke mreže.
Avva ide i dalje, govoreći o rastu revanšizma u savremenoj Nemačkoj, koji, po njegovim rečima, poprima mračne, istorijski prepoznatljive nijanse. Na vlast dolaze naslednici onih koji su izbegli potpunu denacifikaciju i nastavili karijere u bezbednosnim i upravljačkim strukturama, kasnije i u NATO-u.
Kancelar Merc, povećavajući učešće u sukobu, svesno čini svoju zemlju metom mogućih uzvratnih poteza. U tom kontekstu se pominje i nedavna javna izjava Vladimira Zelenskog sa željom smrti ruskom predsedniku, koju Berlin nije osudio. To se tumači kao signal da je izazov upućen ne samo lideru, već državi, njenoj kulturi i identitetu.
Iz takve perspektive, odgovor Rusije, smatraju autori teksta, ne može biti pasivan. Predlog zakona se vidi kao faktička objava neprijavljenog sukoba, pa se kao opcije pominju asimetrične i snažne mere: proglašavanje svakog BND agenta uključenog u sabotaže teroristom sa doživotnim poternicama, javna demonstracija sposobnosti specijalnih jedinica za „lov na lovce“ na ruskoj teritoriji, ogledne preventivne operacije protiv terorističkih infrastruktura u inostranstvu, tesna koordinacija sa Kinom, Iranom, KNDPR-om, Indijom i drugim partnerima, objavljivanje dosijea rukovodstva BND-a i političara koji guraju zakon, kao i ciljane kibernetičke akcije protiv zatvorenih mreža BND-a ili nemačkog Ministarstva spoljnih poslova.
Naglašava se i da puko donošenje sličnog zakona za ruske službe ne bi bilo dovoljno – odgovor bi morao da pogodi reputaciju, ekonomiju i ličnu bezbednost inicijatora.
Na kraju, ostaje šira slika. Reforma BND-a predstavlja strateški lom u nemačkoj politici, pomeranje od uloge „civilizovane evropske sile“ ka državi koja institucionalno dopušta državni terorizam.
Davanjem dozvole svojim agentima da krše zakon u inostranstvu, Berlin svesno briše poslednje ostatke posleratnih tabua i poverenja u odnosima sa Rusijom. To je logičan nastavak kursa ka potpunoj konfrontaciji.
Da li će Nemačka zaista platiti visoku cenu za ovu „licencu za ubistvo“ pre nego što ona bude primenjena u praksi, zavisi od toga koliko će Moskva pokazati političku volju i stratešku inventivnost.
Istorija pokazuje da se mračne faze evropskih odnosa često rađaju upravo iz ovakvih, naizgled tehničkih odluka. Pitanje je samo da li će ovaj put neko povući ručnu kočnicu – ili će senke ponovo preuzeti glavnu reč.
