Američki bombarder B-58 Hastler, nastao u jeku hladnog rata, bio je tehničko savršenstvo, po svome izgledu pravo umetničko delo, ali je vrlo brzo nakon uvođenja u naoružanje postao potpuno beskoristan.
B-58 je primer je sofisticirane borbene mašine, koji je zbog pojave novih oružja i time izazvane doktrine vazdušnog ratovanja ostao bez svoje prave svrhe.
Prekrasni i tehnički savršen bombarder, vitkog trupa i delta krila, sposoban da leti dvostrukom brzinom zvuka, bio je predviđen za nuklearne napade po ciljevima u SSSR-u koji su trebali da se izvode sa velikih visina i pri velikim brzinama, kako bombarder ne bi mogli da ugroze tada dvostruko sporiji sovjetski lovci.
[adsenseyu1]
Ali Hastleru nije presudila naglo povećana sposobnost sovjetskih lovaca presretača nego upečatljiva upotreba novog protivvazdušnog oružja sovjetskog raketnog sistema S-75 (SAM-2).
Dana 1. jula 1960. godine, američki špijunski avion U-2, s pilotom Fransisom Gerijem Pauersom, poleteo je u izvidničku misiju iznad SSSR-a iz pakistanske baze u Pešavaru.
Avion je misiju obavljao na znatno većoj visini od one s koje bi bombarderi B-58 trebali da ispuštaju nuklearne bombe nad sovjetskim teritorijem. Uprkos velikoj visini leta sovjetska protivvazdušna odbrana uspela je da Pauersov U-2 srušiti protivvazdušnom raketom S-75 Dvina iznad Sverdlovska, a pilot je zarobljen.
To je značilo samo jedno, da zamišljeno strateško bombardiranje sovjetske teritorije, kakvo je trebao da izvodi bombarder B-58 koji čak nije mogao ni da postogne visinu na kojoj je leteo srušeni U-2, postaje gotovo nemoguć. Napad B-58 s visina koje su dostupne novom sovjetskom oružju demonstriranom pri rušenju U-2, postao je tako bespredmetan.
B-58 za let na malim visinama i borbeno dejstvo sa njih jednostavno nije bio dizajniran. To je mnogo kasnije mogao američki bombarder B-1, promenjive geometrije krila, koji je bio od početka koncipiran za delovanje s ekstremno malih visina pri velikim brzinama leta. B-1, koji je i danas u upotrebi, može da leti toliko nisko da nuklearne bombe koje ispušta imaju odloženo aktiviranje kako bi se bombarder pre nuklearne eksplozije mogao dovoljno da udalji kako i sam ne bi bio oštećen ili uništen.
Na žalost američkog vazduhoplovstva i poreznih obveznika, koji su za konstruisanje i proizvodnju promašenog aviona izdvojili desetine miliona dolara, visine leta koje je mogao dostići B-58 više nisu bile sigurne.
Osim toga, od samog početka avion je imao problem malog doleta, nedovoljnog za neprekinuti let iz baza u SAD-u prema ključnim ciljevima na sovjetskoj teritoriji.
Mali dolet B-58 rezultat je ideje da se veličina strateškog bombardera maksimalno smanji kako bi ga zbog malog radarskog odraza bilo teže otkriti i uništiti. Hastler je bio dugačak svega 29,49 metara, s rasponom krila od svega 17,32 metra. Mnogi lovački avioni toga vremena bili su gotovo njegove veličine.
Hastler je prvi put poleteo 1956. godine, a u operativnu službu uveden je 1960. godine. Ukupno je u naoružanje uvedeno 116 primeraka. Njegova tehnička složenost i visoki zahtevi održavanja doveli su do zapanjujuće stope nezgoda: od 116 B-58 zbog tehničkih greški srušilo se njih 26, što je ukupna stopa gubitaka od 22,4 ossto, po čemu B-58 ulazi u sam vrh za posadu najopasnijih američkih i zapadnih aviona.
B-58 bio je umetničko djelo ali funkcionalno zastario od samoga nastanka. Prekrasni aviona velike brzine leta, za vreme u kojem je nastao futurističkog dizajna, jednostavno je pregazilo vreme.
https://youtu.be/RgUGveyEg3k
(Geopolitika.news)
