Brojni slučajevi ubistava, napada, atentata, nisu rešeni ili je njihovo rešavanje usporeno, otežano, komplikovano zbog nepostojanja snimaka sa nadzornih kamera.
Naime, iako postoje gotovo u svakom kutku grada, na svakom objektu privredne namene, ali i na privatnim posedima, zarad sigurnosti, u nekim slučajevima kamere su ili bile isključene, ili nisu radile – i to u ključnim trenucima.
Podsetimo se nekih od slučajeva koji i dalje intrigiraju srpsku javnost. Kamere su tada, slučajno ili namerno, zakazale.
Incident na Vidikovcu
Krajem juna prošle godine, Vlada Marinković preminuo je na Vidikovačkoj pijaci, na svom radnom mestu nakon rasprave sa pripadnicima Komunalne policije.
[adsenseyu1]
Kako je rečeno tada iz „Gradskih pijaca“, snimak ne postoji, jer „kamere nisu radile i 10 dana pre incidenta“.
Komunalna policija saopštila je tada da njihovi zaposleni nisu prekoračili svoje nadležnosti. Ipak, nakon nekoliko dana je pokrenula internu kontrolu i ustanovila nepravilnosti u radu, što je dovelo do suspenzije pripadnika Komunalne policije koji je učestvovao u incidentu na Vidikovačkoj pijaci.
On je zbog zbog toga neko vreme bio suspendovan, ali je kasnije vraćen je na posao, isplaćene su mu sve plate retroaktivno, a čak je i tužio firmu jer mu je bilo uskraćeno da radi.
Ubistvo Brisa Tatona
Državljanin Francuske Bris Taton brutalno je prebijen 17. septembra 2009. godine, u bašti kafea na Obilićevom vencu, u centru Beograda, bejzbol palicama, šipkama i bakljama uoči utakmice fudbalskih klubova Partizan i Tuluz.
Taton je preminuo 29. septembra 2009. u 10 časova na Klinici za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra u Beogradu. U saopštenju iz Kliničkog centra je navedeno da je Taton preminuo kada je zbog teškog moždanog oštećenja došlo do popuštanja vitalnih funkcija.
Dva dana posle napada, srpska policija je uhapsila jedanaest osoba osumnjičenih za napad.
Na suđenju za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine, prikazan je snimak donjeg ulaza u hotel Mažestik. Na tom snimku vidi se kretanje većeg broja optuženih u pravcu Obilićevog venca, gde je Taton brutalno pretučen..
Međutim, snimaka sa lica mesta ili sa glavnog ulaza Mažestika koji gleda na mesto gde je Taton pretučen, nema. Zbog čega ti snimci ne postoje i danas je nepoznato.
Za ubistvo Tatona osuđeni su Đorđe Prelić i Dejan Puzigaća, prvostepenom presudom na 35 i 32 godine zatvora , ali su im kazne smanjene na 15 i 14 godina zatvora.
Kazne su prepolovljene i Ljubomiru Markoviću zvanom Kića i Ivanu Grkoviću, koji su prvostepeno u Višem sudu u Beogradu osuđeni na po 30 godina zatvora.
Veća Apelacionog suda je donelo odluku da se kazne prepolove i ostalim optuženima.
Atentat na Milana Beka
U biznismena Milana Beka pucao je nepoznati napadač 14. novembra 2014. godine ispred njegove kuće na Senjaku. Napadač je u biznismena iz pištolja ispalio četiri metka, a zatim seo u crni „audi“ u kojem ga je čekao saučesnik, i pobegao. Ranjeni biznismen je prebačen u Urgentni centar, gde je operisan.
Posle osam meseci istrage, uhapšena je Maja Adrovac, čiji se DNK profil poklapa sa onim izolovanim na ispaljenim čaurama nađenim na mestu zločina. Adrovac je osumnjičena, a zatim i optužena za pomaganje.
Za učešće u pokušaju ubistva optužen je i Aleksandar Zdravković.
U medijima se nekoliko dana nakon ubistva pojavila informacija da je kamera ispred Bekove i okolnih kuća snimila napad.
[adsenseyu4]
Međutim, kasnije je istragu o pokušaju ubistva Milana Beka (53) otežala činjenica da kamere za video-nadzor na njegovoj kući nisu radile jer vlasnik „Luke Beograd“ nije plaćao njihovo održavanje.
Još jedna slučajnost?!
Nesreća u Ustaničkoj
Aleksandar Mitrović (23) optužen da je 18. jula 2013. godine izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala Andrea Bojanić (17).
Tužilaštvo sina Željka Mitrovića, vlasnika Televizije Pink tereti da je vozeći džip brzinom većom od 81,28 kilometara na sat krećući se Ustaničkom ulicom iz pravca Bulevara kralja Aleksandra prema Ulici Vojislava Ilića, na pešačkom prelazu udario Andreu, ali i da je u tom trenutku bilo zeleno svetlo za vozače. Od siline udarca, Andrea je odletela 29 metara, a Mitrović je bez zaustavljanja nastavio da vozi.
Suđenje je i dalje u toku, a sledeće ročište zakazano je za 11. septembar.
Nikada se nisu pojavili snimci ove nesreće, iako se u jednom trenutku pojavila informacija da su policiji dostavljeni snimci sa autobuskih stajališta.
Ranjavanje Peconija
Biznismen Predrag Ranković Peconi ranjen je 22. marta oko 20 časova u Hotelu Prag u Beogradu.
Vlasnik TV „Hepi“ je za stolom u „Pragu“ bio sa nekoliko prijatelja i radnica televizije, kada je došlo do žučne rasprave između njega i Željka Rutovića, kontroverznog biznismena čije se ime često dovodilo u vezu sa kriminalom. On je na Rankovića ispalio pet hitaca koji su ga pogodili u nogu i karlicu.
Za Željkom Rutovićem raspisana je crvena Interpolova poternica.
Iako u hotelu u kome se ranjavanje desilo postoje kamere, ti snimci se nikada nisu pojavili.
Ubistvo Saleta Mutavog
Aleksandar Stanković, poznatiji kao Sale Mutavi, jedan je od vođa navijača Partizana ubijen je sredinom oktobra prošle godine dok je ulazio u svoj automobil na raskrsnici ulica Bačvanske i Gospodara Vučića u blizini Centralnog zatvora.
Policija je tokom potrage za tragovima uzela dva snimka sigurnosnih kamera koji se nalaze na obližnjim objektima. Zanimljivo je da treća kamera, koja direktno gleda ka Bačvanskoj i ulici Gospodara Vučića, nije bila uključena.
Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da nije pametno da javnost dobije uvid u te snimke:
– Mislim da nije pametno što se objavljuju snimci tih nesreća, udesa. Snimci su potrebni istražnim organima, a ne široj javnosti, zato do nekih snimaka ne možete doći. Ali, naš narod je počeo da se navikava na taj rijaliti svet pa žele sve da vide, isprani su im mozgovi – kaže on.
Ipak, on dodaje da su vlasnici objekata na kojima su instalirane kamere koje bi mogle da snime nesreće dužni da snimke predaju vlastima:
– Dužni su da daju snimak samo policiji i tužilaštvu, novinarima ne. Propisom je određeno šta možete snimati i gde mogu biti postavljene kamere, tako da su dužni samo državnim organima da ih pokažu.
(Espreso.rs)
