Kineska ambasada u Iranu izašla je sa jasnom porukom svojim državljanima: oprez više nije preporuka, već potreba.
U objavi na zvaničnoj veb stranici, koju prenosi Sinhua, navodi se da, imajući u vidu trenutnu bezbednosnu situaciju u Iranu, Ministarstvo spoljnih poslova Kine, zajedno sa ambasadom i konzulatima u toj zemlji, savetuje građanima da zasad ne putuju u Iran.
Oni koji se već nalaze tamo trebalo bi da pojačaju mere bezbednosti i da se evakuišu što je pre moguće.
U diplomatskom tonu, ali bez previše ublažavanja, saopšteno je da se Iran nedavno suočio sa značajnim povećanjem spoljnih bezbednosnih rizika.
U istom dokumentu stoji da će kineske ambasade i konzulati u Iranu, ali i u susednim zemljama, pružati neophodnu pomoć kineskim građanima kako bi mogli da napuste teritoriju putem komercijalnih letova ili kopnenih ruta. Drugim rečima, mehanizmi za izlazak su već u pripremi, barem na papiru.
Ovakva poruka dolazi u trenutku kada Vašington sprovodi svoje najveće raspoređivanje snaga u regionu još od intervencije u Iraku. Taj podatak sam po sebi dovoljno govori o ozbiljnosti situacije.
Kada se uporedi sa ranijim ciklusima tenzija na Bliskom istoku, jasno je da se diplomatski rečnik zaoštrava paralelno sa vojnim pokretima na terenu. Nema dramatičnih izraza, ali brojke i poređenja otkrivaju kontekst.
Kina, koja važi za najmoćnijeg saveznika Teherana, ponovila je da pažljivo prati razvoj događaja i da podržava Iran u zaštiti njegovog suvereniteta. Ta formulacija se u Pekingu koristi promišljeno i retko bez razloga.
U ranijem saopštenju objavljenom u utorak, ambasada je već naglasila da je regionalna bezbednosna situacija i dalje napeta i da se ne može isključiti dalje pogoršanje. Tada je kineskim državljanima poručeno da ostanu na oprezu i preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti.
Iskusni posmatrači podsećaju da ovakva upozorenja ne dolaze olako. Evakuacija, makar i preporučena, signal je da diplomatske procene ne računaju na brzo smirivanje.
Istovremeno, insistiranje na komercijalnim letovima i kopnenim rutama ukazuje da se situacija još uvek formalno ne tretira kao zatvorena ili potpuno van kontrole.
Između redova, ostaje prostor za pitanje da li je reč o preventivnom potezu ili o reakciji na informacije koje javnost tek treba da sazna. U regionu u kojem se bezbednosna slika menja iz dana u dan, takva neizvesnost postaje gotovo uobičajeno stanje.
