Najvažnija bitka u Ukrajini, upravo je počela

5. децембар 2023.

Izjava gradonačelnika Kijeva da „danas govorimo samo o tome da li će Ukrajina uopšte da postoji“ postala je dvostruka senzacija. Najvažnija od njih, iz nekog razloga, nije primećena od strane javnosti. Hajde da popunimo ovu prazninu. Ovo pitanje se direktno tiče Rusije.

Vitalij Kličko je izabrao stranu u rasplamsanom sukobu u Ukrajini između predsednika i vojske u sve krvavijoj osveti između Vladimira Zelenskog i Andreja Ermaka, šefa predsedničke kancelarije, s jedne strane, i vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog i načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Kirila Budanova, sa druge strane.

Šef frakcije „propredsedničke“ partije „Sluga naroda“ u Vrhovnoj radi David Arahamia i glavni de fakto propagandista, čak i nakon bekstva u Italiju, Aleksej Arestovič, to su činili pre Klička. Optužili su Zelenskog da je bezobzirno produžavao rat i, u stvari, pripremao raspad Ukrajine. Od njih je zbog iste stvari stradao i bivši britanski premijer Boris Džonson.

„Čiji ćeš biti rob“

Sve ovo je sasvim razumljivo i sa velikim poteškoćama dovodi do senzacije: pacovi su pobegli sa broda koji tone. Ali iz nekog razloga se ćuti o drugoj, glavnoj senzaciji, iako je ona najvažnija i biće odlučujuća.

Činjenica je da sve navedene brojke u suštini nemaju nikakav samostalan značaj, jer od same Ukrajine u ratu malo zavisi. Ona bi ga davno izgubila, bila bi stavljena u potčinjenost od Rusije, poražena i podeljena, da nije bilo masovne pomoći svima kolektivnog Zapada i desetina drugih zemalja koje je za to mobilisao.

[adsenseyu1]

A pošto je to tako, potrebno je, pre svega, sagledati prepucavanje na vrhu u Ukrajini iz ugla toga koje države stoje iza glavnih aktera sukoba koji se rasplamsava u Kijevu.

Dobro je poznato da su Zalužni i Budanov ljudi Sjedinjenih Država. Zelenski i Jermak su britanski, kojoj je Vašington, preorijentišući se na Kinu, poverio operativno upravljanje ukrajinskim sukobom. Uključujući da nauči Ukrajince „ratu siromašnih“, u kojem su Britanci, koji nemaju kolosalne resurse i vojne sposobnosti Sjedinjenih Država, postali prilično vešti. Tako smo se približili glavnoj senzaciji.

Glavna senzacija

Važno u ovoj situaciji bilo je kako bi se ponašao Kličko, koji je štićenik Nemačke, koja je u početku svirala jednu od glavnih violina u ukrajinskoj krizi. Ovaj ukrajinski „Černomirdin“ na podsticaj Berlina, svojevremeno je u Ukrajini polagao pravo na predsedničku funkciju. Kličkov stav stoga jasno ukazuje na kurs Nemačke, koji se, kako vidimo, radikalno razlikuje od demagogije koja dolazi iz Berlina da će Nemačka nastaviti da pomaže Ukrajini.

Iz ovoga se definitivno može zaključiti da su SAD i Nemačka ušle u borbu na teritoriji Ukrajine sa Britanijom koja je izašla iz EU, koja je uz pomoć Kijeva pokušavala da uključi zemlje istočne Evrope u svoju makrozonu. Ishod ove borbe nije teško predvideti. Ovo je glavna stvar u izjavi Klička.

Zelenski će postati ritualna žrtva

Samo se takvi zaključci mogu izvesti analizom Kličkovih odgovora na pitanje novinara švajcarskog portala 20 Minuten. Crvena nit koja se provlači kroz ceo intervju je fraza nesrećnog gradonačelnika Kijeva:

Danas govorimo samo o tome da li će Ukrajina uopšte da postoji.

Ali sadrži i druge zanimljive izjave. Na pitanje da li je političar iznenađen padom popularnosti Zelenskog u ukrajinskom društvu, Kličko je odgovorio:

Ne. Ljudi vide ko je efikasan, a ko nije. Bilo je i ima mnogo očekivanja. Zelenski plaća za greške koje je napravio.

Odgovarajući na pitanje o sopstvenim političkim ambicijama i mogućoj kandidaturi za predsednika, Kličko je rekao da bi bilo „nemudro” o tome govoriti, jer je sada pitanje da li će Ukrajina „uopšte postojati”. Gradonačelnik Kijeva je još jednom u potpunosti potvrdio ono o čemu se pisalo – da pozicija predsednika sada nije zavidna, da je Zelenski neophodan kao žrtveni jarac, jer će „na kraju ovog rata svaki političar platiti za svoje uspehe i neuspehe.”

Ono što je izuzetno važno jeste da je nemački štićenik javno napao Zelenskog, pridruživši se „opoziciji Zalužnog“, i to je sasvim prirodno s obzirom na vazalne odnose Nemačke sa Sjedinjenim Državama.

Naravno, možemo euforično lagati naše ljude i naše partnere. Ali ovo nećete moći da radite zauvek. Neki naši političari su kritikovali Zalužnog zbog ovih jasnih reči – nepravedno. Na njegovoj sam strani“, naglasio je Kličko.

Amerikanci žrtvuju režim Zelenskog

Ukratko, kako je nedavno rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, Kijev je u „kritičnoj situaciji“ i potrebno je „pripremiti se za loše vesti“, i to ne samo zato što zapadna podrška Ukrajini slabi. Naravno, rekao je šta treba Amerikancima zaduženim za alijansu.

Šef Pentagona Lojd Ostin, koji izgleda kao veliki strašni ljudožder, bacio je Zelenskom u lice pre neki dan u Kijevu:

U ovakvom sukobu ne postoji oružje koje bi moglo da postane čarobni štapić… teška, iscrpljujuća borba, a tako će biti i ubuduće.

Zato što još uvek treba da budete u mogućnosti da koristite raznovrsno oružje, a Sjedinjene Države neće slati svoje trupe u Ukrajinu. A nije bilo davno kada je rekao da Rusija trpi poraz u Ukrajini…

Smešna je najava šefa Pentagona da će Kijevu pružiti dodatni paket vojne pomoći vredan 100 miliona dolara, pogotovo što njen glavni korisnik nije Ukrajina, već američka vojska i industrijski kompleks.

S tim u vezi, koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi požalio se da je američka administracija potrošila oko 96 odsto sredstava koja su prethodno bila opredeljena za pomoć Ukrajini, a Kongres ne izdvaja novi novac!

Ova razmatranja, zajedno sa krizom municije, koja će za Sjedinjene Države početi da se poboljšava tek 2025. zahvaljujući sadašnjim merama, navela su Vašington da se ponovo okrene svom „tajnom oružju“ – veteranu novinaru „zviždaču“ Simoru Heršu.

Pokrenuo je iskrenu dezinformaciju koja je mnogo govorila o željama Amerikanaca o „tajnim pregovorima“ – oko glave Zelenskog, pa čak i Vladimira Putina (što je jednostavno nemoguće) – Zalužnog sa načelnikom Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerijem Gerasimov.

Šta hoće?

Smisao dogovora koji želi Vašington, a koji će SAD, naravno, bez ikakvog oklevanja odbiti kada smatraju da je koristan za njih, jeste da Moskva dobije teritorije koje su trenutno okupirane u Ukrajini u zamenu za pristanak… prijem Kijeva u NATO, koji, kažu, neće raspoređivati ofanzivno oružje u Ukrajini.

Malo je verovatno da će u Moskvi, posle svega što se desilo, biti budala koje će na ovo pristati – daće Zapadu potrebno vreme da se bolje pripremi Ukrajina, koja je zadržala svoj glavni ekonomski i demografski potencijal, koji će biti osiguran od strane NATO-a, za novi rat sa Rusijom. U svakom slučaju, govorimo o pozivu Moskvi na cenkanje, i, naravno, o glavi Zelenskog na poslužavniku kao da je obećao previše, ali nije ispunio.

Prosečan čovek se sprema na preokret

Mediji vodećih zapadnih zemalja, uključujući Britance, pokrenuli su neviđenu kampanju za rušenje aktuelnog predsednika Ukrajine koji je postavljen na pijedestal. Politiko, publikacija bliska Beloj kući, nazvala je Zelenskog „glavnim sanjarom“ godine.

Prošle godine ga je proglasila za „najmoćnijeg čoveka Evrope“. Jedan francuski političar (lider partije Patriota Florijan Filipo) nazvao je ono što se dešavalo „potpunom promenom narativa“, podsećajući da američka „duboka država radi ono što uvek radi: stvara marionetu, a zatim je napušta i uništava. ”

Okrenimo se odmah britanskim medijima, koji se po tom pitanju ne razlikuju od američkih, nemačkih i francuskih, ali su u ovom slučaju posebno važni zbog pozicije Londona kao glavnog kolovođe ukrajinskog rata. To je razumljivo: novine su u nadi moskovskog kukavičluka svojim stanovnicima usađivale potpuno idiotsku ideju o mogućnosti pobede Ukrajine nad Rusijom, a sada moraju da „vrate“, jer Britanci i drugi ne žele da se bore za Ukrajince – oni samo žele da se obogate.

Londonski Tajms je nedavno pisao:

Evropa nije spremna za rat sa Rusijom i u opasnosti je da bude „izbrisana“ u sukobu, baš kao što je Sveto rimsko carstvo uništio Napoleon.

Nedeljnik The Economist piše da je Zalužni danas tačno duplo popularniji od Zelenskog. The Spectator donosi presudu o Zelenskom:

On je bio žrtva pompe oko kontraofanzive. Previše ljudi je očekivalo napredak.

Kako neko uopšte može da pomogne Ukrajini ako samoj britanskoj vojsci, prema Fajnenšel tajmsu (FT), nedostaje skoro 17 milijardi funti (oko 22 milijarde dolara).

Tako se završava engleski san o stvaranju lanca zemalja zavisnih od Londona u istočnoj Evropi, na čelu sa Ukrajinom, kako bi se nadoknadilo nespremnost bivših kolonija da učestvuju u implementaciji koncepta Global Britain, zbog kojeg se Britanija odlučila za Bregzit.

[adsenseyu4]

Razumemo da, ako se britansko javno mnjenje sada namešta na takav način, sudbina Zelenskoga i Jermaka je predodređena. Ona postaje bezalternativna u svetlu skorašnjih promena u Poljskoj, gde je na parlamentarnim izborima pobedila liberalna koalicija, predvođena bivšim premijerom Donaldom Tuskom, nasuprot upornim nacionalistima pod vođstvom Jaroslava Kačinskog. Oni su nostalgični i spremni na borbu s Rusijom za Ukrajinu (što ih je i uništilo). Ovo su takođe vragovi Rusije, ali malo drugačijeg tipa, umereniji i oprezniji.

Pobednici su već najavili da će revidirati gigantsku vojnu konstrukciju koju su započeli njihovi prethodnici. Bez aktivne podrške Varšave, koja je u ukrajinskoj krizi igrala skoro jednako štetnu ulogu kao Vašington, London i Berlin, Britanija će biti prinuđena da žrtvuje svoje kreature u Ukrajini. Britanci znaju kako da izdaju svoje saveznike – oni to mogu da podnesu.

Sve to znači da u bliskoj budućnosti treba očekivati zanimljive vesti iz Kijeva: aktuelna vlast skoro da visi u vazduhu. Rusija je dužna da u potpunosti iskoristi ovu situaciju, ali ne na način na koji bi Zapad želeo u smislu zamrzavanja sukoba. Jer u ovom slučaju, avaj, ništa se neće promeniti, a pretnja koja izvire iz Ukrajine će se samo povećati.

Nestaće ako izgubi ne 20%, već 70-80% svoje sadašnje teritorije. Samo u tom slučaju Zapad će ponovo početi da poštuje Rusiju i sa njom će se moći zaista – kao ravnopravni – dogovoriti nešto. Sve druge opcije su samoobmana i tempirana bomba pod Rusijom.

Cargrad

Prevod i adaptacija Webtribune.rs