Novak Đoković pričao je u podkastu Luisa Houvsa o počecima, periodu kada je bio „izgubljen“ i kada nije znao šta da uradi sa teniskom karijerom.
„Imao sam uzlaznu putanju u teniskoj karijeri i životu, i sve je bilo sjajno. Onda, odjednom, imao sam period od dve, dve i po, tri godine, kada nisam osvojio Gren slem. Uspevao sam da budem treći/četvrti na svetu, ali sam se mučio dosta“, počeo je priču Đoković za američkog novinara.
Srpski teniser prvi Gren slem osvojio u Australiji 2008. godine, a naredni trofej na najvećoj sceni podigao je na istom mestu tri godine kasnije. Novak upravo priča o tom periodu od 2008. do 2011.
[adsenseyu1]
„Za mene biti treći na svetu nije dovoljno. Nisam bio zadovoljan s tim. Uvek sam sebe opominjao rečenicom – ‘Čekaj, kada sam imao sedam ili osam godina san mi je bio da budem prvi na svetu i osvojim Vimbldon. To je to. Moram da uspem u tome'“, rekao je Novak i nastavio:
„Ali sam onda doživeo neku vrstu mentalnog pada. Mislim da je to bilo posle Rolan Garosa. Izgubio sam u pet setova u četvrtfinalu od Jirgena Melcera. Igrača koji je bio top 10, dobar igrač, ali sam imao meč u rukama i izgubio. To me je slomilo. Sećam se da sam išao kod roditelja i pričao o tome, plakao i govorio – ‘Ne znam da li je ovo vredno svega. Ne znam da li treba da nastavim“. Moj otac mi je pričao – ‘Ajde, jak si’.
Ključnu ulogu u ovom periodu odigrali su trener Marijan Vajda i fizio Marin Amanović.
„To nije bilo dovoljno. Osećao sam da mi je bilo potrebno još da razmislim, da podelim to još s nekim. Tako da sam otišao kod trenera Marijana Vajda, jednog od najboljih prijatelja, i fizija Milana. Bio sam u sobi i sećam se da sam sedeo na podu. Ponovo sam imao „slom“ i govorio sam – ‘Ne znam…’ – a oni su mi rekli – ‘Dobro, sačekaj. Prvo udahni duboku i smiri se. Pogledaj unazad. Zašto si krenuo da igraš ovaj sport? Da li ga voliš? Ostavi sve po strani što želiš da dostigneš, što želiš da učiniš. Da li zaista voliš da držiš reket u rukama?'“, rekao je Novak u podkastu i nastavio priču:
„Ja sam i rekao – ‘Volim. Nebitno da li je to Centralni teren Gren slema ili obični otvoreni napolju’. Onda su mi kazali – ‘To je tvoj izvor. Odatle moraš da crpiš energiju. I uzmi malo vremena’. Mislili su da će mi biti potrebno nekoliko nedelja, ali sam ja sam se već sledeći dan vratio na teren“.
Od tog trenutka sve se promenilo u karijeri srpskog tenisera, koji osam godina kasnije ponovo igra sa istim žarom kao na početku.
„I nikada nisam gledao unazad od tog momenta. Sećam se narednog turnira, Vimbldona, igrao sam polufinale, onda sam posle toga osvojio Dejvis kup sa reprezentacijom Srbijom, sa mojim saigračima. To je najveći uspeh u mojoj karijeri. Posle toga sam imao niz od 43 pobede zaredom i postao sam najbolji igrač na svetu“, rekao je Novak.
Houvsa je zanimao taj period kada je srpski teniser bio nepobediv.
„Bio je to neverovatan niz koji mi je dao krila. Odjednom sam osetio i krenuo da igram oslobođeno. Period od osvajanja prvog Gren slema pa sve do tog momenta bio je tri godine, i osećao sam da sam igrao iz pogrešnog razloga. Igrao sam jer sam želeo nešto, da dižem trofeje, da uradim i ovo i ono. I to je dobro, ali je ipak drugo po važnosti. Primarno mora da bude ono što vas motiviše i što vas je inspirisalo da krenete da igrate. Šta vas je učinilo da zavolite sport? To je ljubav, zabava, strast za igrom. Odjednom sam postao dečak koji sam bio kada sam kretao da se bavim tenisom. Imao sam toliko snage i energije…“, zaključio je Đoković.
(B92)
