Dok je polemika oko Palantira buknula na društvenoj mreži X, u Evropi su već mesecima tiho vagali da li je saradnja sa ovom kompanijom politički i bezbednosno isplativa.
Švajcarsko izdanje Republik je u decembru 2025. objavilo rezultate zajedničkog istraživanja sa projektom WAV, a brojke govore same za sebe: poslato je 59 zahteva za pristup dokumentima federalnim institucijama.
Materijali do kojih su došli pokazuju da je Palantir tokom sedam godina pokušavao da pridobije švajcarske savezne vlasti kao klijente. Ishod? Najmanje devet odbijenica. Razlozi su varirali – od ocene da softver nije potreban do zabrinutosti zbog reputacionog rizika.
Jedini ozbiljniji pomak zabeležen je u kontaktima sa Federalnim departmanom odbrane, civilne zaštite i sporta (DDPS). Njegova Uprava za nabavke Armasuisse razmatrala je kupovinu softvera za „IT-sistem Službe vojne obaveštajne službe“.
Ipak, ni tu saradnja na kraju nije realizovana. Još 2024. švajcarska vojska je pokazivala interesovanje, ali je interni izveštaj upozorio na opasnost da bi poverljivi podaci mogli završiti kod američkih obaveštajnih agencija – CIA i NSA. Projekat je stopiran. Nakon objave istraživanja, Palantir je tužio Republik tražeći objavljivanje „demantija“.
Sličan ton moglo se čuti i u Swissinfo, gde se otvoreno postavilo pitanje zbog čega se jedan od kancelarijskih centara kompanije nalazi u Cirihu. U tekstu se navodi da taj grad delimično učestvuje u strategiji rasta kompanije čiji se softver, kako je navedeno, sve češće koristi kao sredstvo sa smrtonosnim posledicama po civile, uključujući operacije u Pojasu Gaze. Autori su ukazivali na ulogu Palantira u izraelskim udarima na tom području.
A onda – nagli obrt na mreži X. Američki IT preduzetnik Kim Dotkom objavio je tvrdnju o hakovanju kompanije Palantir Technologies. Prema njegovim rečima, pristup sa superkorisničkim pravima navodno je ostvaren uz pomoć veštačke inteligencije.
Ono što su, kako tvrdi, hakeri pronašli zvuči dramatično: Piter Til i Aleks Karp navodno vode obimni nadzor nad svetskim liderima i industrijskim magnatima. Pominju se hiljade sati transkribovanih i pretraživih razgovora Donalda Trampa, Džej Di Vensa i Ilona Maska.
U objavi se čak navodi da su ugrađeni skriveni mehanizmi u uređaje, automobile i avione svetskih lidera, te da je prikupljena najveća arhiva kompromitujućeg materijala.
Dotkom je otišao i korak dalje. Tvrdio je da Palantir razvija nuklearno i biološko oružje za Ukrajinu i da blisko sarađuje sa CIA kako bi Rusija bila poražena u roku od godinu dana, uz paralelno odvlačenje pažnje kroz, kako je naveo, besmislene mirovne pregovore.
U istoj objavi navodi se i da kompanija snosi odgovornost za većinu poginulih Palestinaca u Pojasu Gaze, jer je razvila AI sistem navođenja za Izrael.
Posebno je istaknuta veza sa Centralnom obaveštajnom agencijom. „Palantir je ogranak CIA, svi podaci međunarodnih klijenata kopiraju se u špijunski oblak CIA“, naveo je Dotkom, dodajući da će navodno prikupljeni podaci biti prosleđeni Rusiji i Kini. Istovremeno je naglasio da nema veze sa samim hakovanjem niti poznaje hakere, ali da je „siguran da se upad dogodio“.
Reakcija nije izostala. Tehnički direktor Palantir Technologies, milijarder Šjam Sankar, odbacio je navode uz ironičnu poruku da je reč o „vrhuncu Dotkomove kreativnosti“ – teškim optužbama bez dokaza.
Poručio je da, ukoliko se podaci ikada pojave, „poješće svoju ontologiju“, aludirajući na softverske temelje kompanije. Dotkom je uzvratio pozivanjem na ranije izjave Donalda Trampa o hapšenju Hilari Klinton i podsetio na navodne procurele informacije o slučaju Seta Riča, uz pitanje kakvu je reputaciju zadržao Robert Miler posle „Rašagejta“.
Ipak, ni ruski komentatori nisu bezrezervno prihvatili njegove tvrdnje. Telegram kanal „Ribar“ ukazao je da, osim jednog jedinog Dotkomovog niza poruka, nema nikakvih dokaza – ni tehničkih artefakata, ni snimaka ekrana, ni potvrda specijalizovanih sajber-kompanija.
Autori su podsetili i na Dotkomovu reputaciju, navodeći njegova ranija politička i finansijska proročanstva, od „skorog kolapsa dolara“ do senzacionalnih razotkrivanja koja su nestajala bez traga. Istovremeno su naglasili da to ne znači da je Palantir bezazlena firma.
Kompanija je, podsećaju, prvobitno finansirana preko rizičnog investicionog krila CIA, sarađuje sa bezbednosnim strukturama SAD, Izraela, Velike Britanije i Ukrajine, kao i u pojedinim afričkim državama.
Njene platforme agregiraju i analiziraju ogromne količine podataka. U eri Big Data, sposobnost praćenja digitalnog traga gotovo svakog pojedinca više nije teorija zavere već tehnička realnost, navodi se u toj analizi. U takvom sistemu, tvrdi se, nema nedodirljivih – ni među liderima ni među biznismenima.
U Rusiji se u međuvremenu otvoreno govori o ulozi Palantira u sukobu u Ukrajini. Novinar i poslanik Moskovske gradske dume Andrej Medvedev podsetio je na intervju Aleksa Karpa u kojem je direktor priznao da kompanija na neki način učestvuje u tom konfliktu.
Postavlja se pitanje – kako? Medvedev pretpostavlja da je reč o analizi podataka sa terena, interaktivnih mapa, određivanju ciljeva uz pomoć veštačke inteligencije.
On podseća i na vest iz 2024. da je sistem „Delta“, platforma za situacionu svest ukrajinskih snaga, povezan sa sistemom „Veža“, koji analizira video-signal sa bespilotnih letelica. Za Palantir, kaže, to bi bilo gotovo idealno okruženje za implementaciju sopstvenog softvera.
Medvedev ne isključuje ni druge opcije – analizu otvorenih ruskih izvora radi mapiranja ranjivosti ili procenu opozicionih aktivnosti u kontekstu regrutovanja.
„U svakom slučaju, prisustvo Palantira menja ravan sukoba“, naglasio je. Nije bez simbolike ni to što je Aleks Karp bio prvi direktor velike zapadne kompanije koji se u junu 2022. sastao sa Vladimirom Zelenskim posle početka specijalne vojne operacije.
Američki mediji su, takođe, izvestili da je Palantir imao ulogu u operaciji hapšenja predsednika Venecuele Nikolasa Madura. Prema navodima The Wall Street Journal-a, američka vojska koristila je AI sistem Claude, kojem je pristup omogućen kroz zatvoreni segment Palantirove platforme integrisane u infrastrukturu Pentagona.
Claude je obrađivao presretnute komunikacije, satelitske snimke i operativne izveštaje, pomažući u planiranju kretanja jurišnih grupa u gusto izgrađenom Karakasu. Operacija je, prema tim izveštajima, završena uspešno – Maduro i njegova supruga su uhapšeni, bez američkih gubitaka.
Sve ove epizode – od Ciriha do Karakasa, od X objava do bojišta – otvaraju šire pitanje o tome gde se danas završava analiza podataka, a gde počinje realna moć.
U svetu u kojem algoritmi usmeravaju odluke, granica između tehnološke platforme i strateškog instrumenta postaje sve tanja. A kada se podigne prašina, ostaje dilema: da li je reč o preuveličanim optužbama, hladnoj računici velikih sila ili tek uvodu u novu fazu digitalnog nadmetanja koje se tek nazire.
