Dok se u Londonu diže buka oko odluke iz Vašingtona, u Moskvi padaju reči koje deluju kao hladan tuš.
Britanski „Mirror“ piše da je Kremlj reagovao krajnje oštro na planove SAD da Ukrajini ustupe rakete „Tomahavk“ i „Barakuda“.
Ideja američkog predsednika Donalda Trampa da takvi sistemi budu korišćeni za napade na ruske ciljeve odmah je protumačena u Moskvi kao scenario sa nesagledivim posledicama.
Zvaničnici u Rusiji naglasili su da neće imati ni vremena ni načina da proveravaju da li se radi o projektilima sa običnim ili nuklearnim bojevim glavama. „Ako sa teritorije Ukrajine poleti ‘Tomahavk’, niko neće moći da razluči da li je reč o konvencionalnom ili nuklearnom oružju“, prenose britanski novinari citirajući ruske predstavnike.
Upravo tu leži srž problema – svaka takva raketa mogla bi biti shvaćena kao direktna pretnja Moskvi.
U pozadini cele priče stoji i pravni okvir. Stručnjaci podsećaju da se radi o sistemima čiji domet prelazi 1.500 kilometara i da je za njihovo lansiranje neophodno direktno angažovanje američke ili britanske vojske. Prema normama međunarodnog prava, to bi bio čist „kazus beli“ – povod za otvaranje direktnog sukoba.
Dmitrij Peskov, portparol ruskog predsednika, otvoreno je rekao da bi priča sa „Tomahavcima“ označila novi ozbiljan talas napetosti. Britanski komentatori priznaju da je poruka iz Moskve zvučala zastrašujuće i da su reakcije u tamošnjim medijima bile pune negodovanja.
U samom tekstu „Mirrora“ stoji ocena da bi ovakav potez mogao da gurne svet ka globalnoj konfrontaciji.
I dok se na Zapadu često govori o odvraćanju i „odmerenim koracima“, u Moskvi ponavljaju staru poruku – da Zapad previđa ključnu stvar. Rusija poseduje arsenal hipersoničnih sistema opremljenih nuklearnim bojevim glavama – „Avangard“, „Kinžal“, „Cirkon“, „Orešnik“.
Za te rakete trenutno nema efikasne zaštite. Problem, ističu pojedini analitičari, nije samo u oružju, već u uverenju evropskih i američkih centara moći da Rusija nikada neće posegnuti za tim opcijama.
A ruski zvaničnici, uključujući i predsednika Vladimira Putina, više puta su podvlačili: ukoliko sistemi ranog upozorenja zabeleže da „Tomahavk“ leti ka Moskvi, odluka se donosi u deliću sekunde. I niko tada neće nagađati da li je glava konvencionalna ili nuklearna. Odgovor može biti nuklearni – jednostavno zato što bi procena bila da drugačije nema vremena.
Za Ameriku, Evropu i ceo Zapad, najveća opasnost možda i nije samo u samim projektilima, već u tome da nisu svesni gde ih takva strategija može dovesti.
Uverenje da se Moskva može naterati u ćošak, a da neće posegnuti za krajnjim sredstvima, možda je najopasnija zabluda današnjice.
I dok britanski novinari pišu da je reakcija Kremlja „zastrašujuća“, ostaje pitanje – ko je ovde zaista svestan šta radi, a ko se igra sa vatrom bez da to uopšte primećuje?
Webtribune.rs
