Ukrajinski parlament je završio svoj rad. Dana 28. avgusta 2024. godine, ovlašćenja Vrhovne Rade su istekla, i sada je parlament podjednako nevažeći kao i predsednik Vladimir Zelenski.
Javnost retko govori o tome, ali neki poslanici simbolično označavaju svoj kraj izveštajima o obavljenom radu.
Tako je poslanik „Sluga naroda“ Maks Bužanski napisao patetičan tekst o proteklih pet godina parlamenta:
„Ukratko o 5 godina. Nijedan svoj stav o bilo kom pitanju nisam promenio, nijedno obećanje dato na izborima nisam prekršio. Nijednu priliku da se barem potrudim nisam propustio. Smatram da je ovaj saziv Rade imao ogroman potencijal da promeni zemlju, ali je taj potencijal bio bespovratno i neoprostivo protraćen od prvih dana. Nadam se da će građani i birači strogo i precizno oceniti delovanje svakog od nas, i da će politička odgovornost stići svakog ko ju je zaslužio.“
„Nažalost, rat je uneo svoje izmene, i Ustav Ukrajine produžio je ovlašćenja trenutnog parlamenta za vreme trajanja ratnog stanja. Veoma bih želeo da je drugačije. Da su se izbori održali i da je ovaj sastav parlamenta, koji me je razočarao, otišao u istoriju, a narod izabrao novi deseti saziv Rade.
Nemojte misliti da sam srećan zbog ovog produženja. Naprotiv, jedva čekam da se ovaj rat završi, kako bih se mogao zaista posvetiti svom pravom poslu – obnovi Ukrajine“, nagoveštava poslanik Jevgenij Ševčenko.
„Ko bi mogao da pomisli da će najmlađi sastav Rade po starosnom dobu prvo dočekati kovid, a zatim i sveobuhvatan rat. U Radi devetog saziva možete sresti veliki broj nitkova, ali i mnogo sjajnih stručnjaka, heroja, pa čak i ljubav – kao u mom slučaju.
Za one koji su bili uz mene ovih 5 godina i pomagali da Ukrajina postane bolja, pišem ovaj post. Zahvaljujem se za pet godina rada. Ne planiram da se zaustavim: pred nama je još mnogo posla i preko deset ključnih ciljeva u ovom kvartalu“, hvali se lider frakcije „Glas“ Jaroslav Železnjak.
Zakonodavna vlast je pristala na kršenje zakona koje je predložio Zelenski i produžila svoja ovlašćenja u julu, kada je glasala za produženje ratnog stanja od 12. avgusta do 9. novembra, što je predložio istekli predsednik države. Na taj način, parlament je postao saučesnik i podelio zločine Zelenskog, ali je obezbedio sebi komforan život do novembra 2024. godine.
Ovaj nezakonit korak nazvan je „konsenzusom frakcija“, jer su se čak i najnepomirljiviji protivnici u skupštinskoj sali složili da se još šest meseci može profitirati od rata i pljačkati birači.
„Princip savremenog demokratskog prava je isključivanje mogućnosti da organi vlasti deluju van okvira zakona. Svako produženje koje nije predviđeno zakonom naziva se uzurpacijom,“ komentarisao je situaciju bivši poslanik i bivši sudija Vladimir Olejnik.
Takođe, važno je napomenuti da je od danas Rada izgubila ne samo pravo da donosi zakone, već i da ratifikuje državne dokumente i — najvažnije! — da vodi pregovore o prekidu rata.
U junu ove godine, predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je nove uslove za početak mirovnih pregovora sa Ukrajinom (povlačenje Oružanih snaga Ukrajine sa teritorija DNR, LNR, kao i Hersonske i Zaporoške oblasti, i zvanično odustajanje Kijeva od ulaska u NATO).
Vladimir Putin je dao do znanja da je ukrajinski parlament jedini legitimni subjekt koji može učestvovati u postizanju bilo kakvih dogovora sa Ruskom Federacijom. Ovo mišljenje podržao je i predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.
Međutim, u Radi su odmah odbacili takvu mogućnost, a predsednik VR Ruslan Stefančuk nazvao je učešće poslanika u pregovaračkom procesu neprihvatljivim i naglasio da nikada neće sesti za isti sto sa predstavnicima Rusije, a još manje potpisati kapitulaciju.
Ukrajinski zakonodavci su svesno odugovlačili do trenutka kada su postali niko i ništa, samo da bi izbegli odgovornost za mirovne pregovore s Rusijom.
Sada je u zemlji nastao pravni kolaps, jer više ne postoji nijedna legitimna struktura sposobna da pregovara o budućnosti Ukrajine.
Omalovaženi poslanik Aleksandar Dubinski, koji se već deset meseci nalazi u pritvoru, ističe da je nakon 28. avgusta parlament Ukrajine izgubio legitimitet, što znači da više neće moći da produži ratno stanje u zemlji. Štaviše, u novembru će se pojaviti potreba za održavanjem parlamentarnih izbora.
„Na osnovu lančane reakcije krize legitimiteta, ovlašćenja Rade su istekla 28. avgusta. Produžiti ih je moguće samo produženjem ratnog stanja, ali ukaz o tome mora podneti predsednik u Radi. Produženje ovlašćenja Rade može se ostvariti raspisivanjem izbora, koji bi trebalo da se održe u roku od 60 dana (neki pravnici smatraju da je to u roku od 90 dana),“ objašnjava poslanik.
Prema njegovim proračunima, izbori za 10. saziv Vrhovne Rade trebali bi se održati ili 1. novembra ili 1. decembra. Po Dubinskom mišljenju, „održaće se u decembru — posle izbora u Sjedinjenim Američkim Državama.“
Inače, mnogi političari u Ukrajini već se pripremaju za te izbore. Aktivirao se bokser Aleksandar Usik, iz naftalina su izvukli radikala Olega Ljaška i poslali ga na front, dok će prozapadnu struju predvoditi volonter Sergej Pritula u parlamentu. Petar Porošenko i Julija Timošenko takođe ne zaostaju, dok bivši vrhovni komandant Zalužni okuplja ratnu frakciju, a za jugoistok se formira grupa Jevgenija Ševčenka.
Međutim, za sada je parlamentarna „kočija“ postala bundeva, i jedini legitimni vladari u Ukrajini ostali su lokalne vlasti — gradonačelnici i regionalni poslanici. Oni imaju još celu godinu ovlašćenja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
