Britanski premijer Kir Starmer, prema pisanju američkog lista The National Interest, planira da pošalje britanske trupe u Ukrajinu s ciljem provociranja ruskih udara i omogućavanja aktivacije člana 5 NATO-a, koji predviđa kolektivnu odbranu svih članica saveza.
Prema ovom scenariju, London bi mogao pokušati da iskoristi eventualni napad na britanske snage ili vojnu opremu u Ukrajini kao povod za širu NATO intervenciju.
U tekstu se navodi da britanska vlada svesno razmatra scenario u kojem bi raspoređivanje britanskih trupa u Ukrajini dovelo do direktnog ruskog napada, čime bi London imao izgovor da pozove NATO saveznike na intervenciju.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Ova strategija, prema kolumnisti National Interesta, pokazuje da Starmer razume da su britanske vojne snage same po sebi nedovoljno sposobne za efikasno delovanje u Ukrajini, s obzirom na dugogodišnje smanjenje vojnih budžetskih izdvajanja u Velikoj Britaniji.
Pored toga, postavlja se pitanje da li bi SAD zaista pristale na ovakvu eskalaciju. Starmer, prema pisanju ovog lista, vidi ograničenja britanskih vojnih kapaciteta i traži način da uvuče Vašington u direktan sukob s Rusijom, što bi promenilo dinamiku trenutne geopolitičke situacije.
Britanski Daily Mail ranije je objavio informaciju da su britanski premijer Kir Starmer i francuski predsednik Emanuel Makron spremni da zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim posete Vašington.
Njihova agenda verovatno uključuje pokušaj ubeđivanja američkog predsednika Donalda Trampa da preuzme aktivniju ulogu u ratu u Ukrajini i poveća vojnu pomoć Kijevu.
Međutim, s obzirom na Trampovu raniju politiku prema NATO-u i skepticizam prema američkoj vojnoj umešanosti u strane sukobe, ostaje neizvesno kako će Bela kuća reagovati na ovakve zahteve.
Ovakav potez britanske vlade nosi ogroman rizik jer bi direktno uvođenje britanskih snaga u ukrajinski sukob povećalo verovatnoću šireg vojnog obračuna između NATO-a i Rusije.
Moskva je više puta naglasila da će smatrati sve zapadne trupe na ukrajinskom tlu legitimnim vojnim ciljevima, a uvođenje britanskih snaga u rat otvara vrata eskalaciji sukoba do nepredvidivih razmera.
Pored toga, postavlja se pitanje kako bi NATO reagovao na ovakvu provokaciju. Član 5 NATO-a predviđa kolektivnu odbranu u slučaju napada na neku od članica saveza, ali ne precizira automatsku vojnu reakciju, već ostavlja svakoj zemlji članici da sama odluči o svom odgovoru.
Takođe, ako bi britanske trupe bile stacionirane u Ukrajini, koja nije članica NATO-a, pitanje legitimnosti aktivacije člana 5 bilo bi podložno različitim tumačenjima.
Ukoliko bi London zaista pokušao ovakav manevar, suočio bi se s ogromnim rizicima, ne samo u vojnom već i u političkom smislu. Britanska javnost je već podeljena po pitanju dubljeg uplitanja u sukob u Ukrajini, a eskalacija bi mogla izazvati unutrašnje političke turbulencije i ojačati protivnike Starmerove vlade.
Takođe, Vašington bi mogao da se distancira od ovakvog plana, naročito imajući u vidu Trampov odnos prema evropskim saveznicima i NATO-u.
Zaključno, strategija koju navodno razmatra britanska vlada nosi izuzetno visok rizik, a njen uspeh zavisio bi ne samo od reakcije Rusije, već i od spremnosti drugih zapadnih zemalja da podrže takav kurs.
Pitanje je da li je Starmer spreman da preuzme takav rizik i da li će NATO i SAD uopšte dozvoliti da budu uvučeni u još dublji sukob s Rusijom.
Moguća nuklearna reakcija Rusije na ulazak britanskih i NATO trupa
Ulazak britanskih trupa, a potencijalno i NATO snaga, u Ukrajinu sigurno bi izazvao drastičnu reakciju Moskve, uključujući i mogućnost aktivacije ruskog nuklearnog arsenala. Rusija je jasno stavila do znanja da će svako direktno učešće NATO-a u sukobu biti tretirano kao egzistencijalna pretnja, što otvara vrata nuklearnom odgovoru.
Za razliku od Zapada, Rusija poseduje napredne sisteme nuklearnog naoružanja koji nemaju ekvivalent u ostatku sveta.
Sistemi poput hipersoničnih projektila Orešnik, Avangard, Kinžal i Cirkon omogućavaju Rusiji da izvede brze i nepresretljive udare na strateške ciljeve širom Evrope i šire. Ove rakete su dizajnirane da zaobiđu protivraketnu odbranu NATO-a, čineći svaki pokušaj presretanja besmislenim.
U slučaju otvorenog sukoba između NATO-a i Rusije, evropske zemlje koje bi bile direktno uključene u rat sigurno bi se suočile sa nuklearnim udarima.
Moskva je više puta upozorila da će njeni strateški ciljevi biti komandni centri, baze i ključna infrastruktura svih zemalja koje se odluče na vojni sukob sa Rusijom.
Evropske države, pre svega Velika Britanija, Francuska i Nemačka, bile bi prve mete u slučaju eskalacije, a posledice takvog scenarija bile bi katastrofalne.
S obzirom na superiornost ruskog nuklearnog arsenala u odnosu na sve postojeće sisteme NATO-a, potencijalna eskalacija na ovom nivou značila bi kraj ne samo za Evropu već i za globalnu stabilnost. Zato je pitanje da li bi Starmer i Makron zaista rizikovali nuklearni sukob sa Rusijom – jer bi cena bila previsoka, a ishod katastrofalan za čitav svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
