Pritisci na Srbiju da uvede sankcije Rusiji nisu od juče i nastaviće se i pojačavati, smatra Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Grubješićeva je za Tanjug rekla da je usklađivanje sa zajedničkom evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom EU postalo „uslov svih uslova“ za dalji nastavak evropskog puta Srbije i da je to, kako je rekla, postalo „noćna mora“ za našu spoljnu politiku, jer moraju da se donesu važne odluke.
„Takvi pritisci pokazuju da je EU stalo da Srbija ostane na evropskom putu. Nadam se da je jednako stalo i Srbiji, i da nema više tolerancije, kao što je to postojalo od 2014. kada su prvi put uvedene sankcije Rusiji“, kaže Grubješićeva.
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Ona dodaje da će postojati i pritisci iz Rusije, jer njoj odgovara da Srbija ostane jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije, ali ističe da je pitanje da li je takva pozicija dobra za Srbiju. Suzana Grubješić smatra da nije dobra.
Na pitanje kako odgovoriti na dilemu kojoj se strani privoleti, jer Srbija ekonomski zavisi od Zapada, a energetski i politički od Rusije, Grubješićeva nema dilemu i kaže da su brojevi neumoljiv pokazatelj.
„Srbija ekonomski živi zahvaljujući saradnji sa Zapadom. Naša trgovina, industrijska razmena, zaposlenost i životni standard, sve je to mnogo više vezano za Zapad nego za Rusiju“, ističe ona.
S druge strane strane, kaže, energetski jesmo zavisni od Rusije, ali se nada da ćemo diversifikacijom tu zavisnost postepeno smanjivati. Što se političke zavisnosti tiče, i podrške Rusije u Savetu bezbednosti, Grubješićeva naglašava da je dug put do stavljanja kosovskog pitanja pred Savet bezbednosti. Ona poziva sve da pročitaju strateške dokumente koje razne ruske organizacije i tink-tenkovi bliski ruskim vlastima objavljuju.
„Pre nego što je izbio rat u Ukrajini pisali su da Srbija treba da se pomiri sa tim da Kosovo nije Srbija i da oni imaju neke druge aspiracije. Deluje mi malo neverovatno da, posle ovakvog narušavanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, Rusija u Savetu bezbednosti brani teritorijalni integritet Srbije“, poručuje Grubješićeva.
Ona je saglasna s mišljenjima mnogih analitičara koji smatraju da je sada pravo vreme da se počnu pregovori o ulasku u EU, i veruje da će se neke promene desiti, ali ističe da tu ima više entuzijazma kod SAD, nego kod Brisela.
„Ako slušate specijalnog izaslanika za Balkan Gabrijela Eskobara koji upravo govori o ubrzanom prijemu Srbije, onda stvari postaju realnije, jer bez snažne podrške SAD nijedna zemlja nije ušla u EU, ali s druge strane ne vidim spremnost Brisela da se odgovori na te poruke“, kaže Grubješićeva.
Dodaje da je Zapadni Balkan i bezbednosno pitanje i da je to rat u Ukrajini pokazao.
„Mislim da je dosta vremena izgubljeno u pričama i diskusijama kako zaokružiti evropski prostor i kako da Zapadni Balkan bude u njemu i da je došlo vreme da se reaguje“, smatra Grubješićeva.
Ona kaže da otkako je počeo rat u Ukrajini sve manje se razgovara o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda pošto je dijalog i nastavak dijaloga pod velikim znakom pitanja, pošto dijaloga i nema.
„Bojim se da se sve manje govori i o vladavini prava. Te stvari nisu zaboravljene, ali ovo vreme u kome je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu promenilo je listu prioriteta, vrednosno usaglašavanje sa EU stavljeno je na prvo mesto“, poručila je Suzana Grubješić i dodala da se Srbija već vrednosno opredelila glasajući u UN za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava.
(tanjug)
