Malo je priča u istoriji koje su tragične, a opet toliko fascinantne kao što je ona o Sporusu, robu koji se uzdigao do najvećih visina Rimskog carstva, „vedrio i oblačio“ jednom od najmoćnijih država na svetu i na kraju ponovo ostao bez ičega… i to sve pre nego što mu je bilo 20 godina!
Za razliku od većine rimskih imeratora koji su se izdvojili po brutalnoj vladavini, teritorijalnoj ekspanziji i vojnim pohodima, malo je onih koje istorija isključivo pamti po dobrim delima.
Po svojoj okrutnosti i oholosti najpoznatiji je Neron, koji je u realizaciji svojih bezumnih namera otišao toliko daleko da je zapalio sopstvenu prestonicu.
[adsenseyu1]
To je bio uvod u prvi veliki progon i pokolj hrišćana u Rimu, ali je Neronov život obilovao nedelima zbog kojih su propatili i njegovi najbliži, a o tome svedoči i ova priča…
Samo pet godina posle ustoličenja, Neron je pogubio majku optuživši je da želi kontrolu nad carstvom. Slična sudbina je zadesila svakog za koga bi ovaj rimski car pomislio da pretenduje na njegov presto.
Bio je jednako zao i prema svojoj ženi Sabini, koju je ubio dok je bila u poodmakloj trudnoći.
Neposredno posle ovog zlodela Neron se sprijateljio sa Sporusom, mladićem koji je još od rođenja bio rob. Iako zarobljenik, ovaj naočit mladić je zbog svog izgleda i domišlatosti postao blizak prijatelj sa najmoćnijim članovima rimske administracije i ostalim uglednim građanima.
Mladić koji je postao „kraljica Rima“
Još na početku njihovog poznanstva Neron se zaljubio u Sporusa. Veruje se da ga je privukla neverovatna fizička sličnost sa suprugom Sabinom kojoj je ludi car oduzeo život.
[adsenseyu4]
Postoje mnogobrojne teorije o tome otkud velika fizička sličnost Sporusa i Sabine, a jedna od njih kaže da je Sabinin otac bio u vezi sa Sporusovom majkom. Ta tvrdnja nikada nije dokazana, ali je njihova sličnost definisala i predodredila Sporusov život.
Neki zapisi iz toga doba navode da je Neronova ljubav prema Sporusu bila stvorena unutrašnjim nemirima koji su ga proganjali zbog ubistva supruge. Sporusa je oslobodio, oženio se njime i dao mu novo ime identično onom koje je imala njegova supruga.
Kako bi uspostavio dublju relaciju sa novim životnim saputnikom, Neron nije odustao od manijakalne težnje da od mladića stvori ženu. Kastrirao ga je kako bi Sporus zauvek sačuvao svoju mladolikost.
Neron i Sporus su vrlo brzo postali nerazdvojni, a sa time je jačao i njegov uticaj u Rimu. Na svečanosti se pojavljivao u odori rimske carice, a imao je i svoje sluškinje koje su mu bile na raspolaganju tokom čitavog dana.
Uprkos užasnoj sudbini koja ga je zadesila i gnevu cara koji ga je osakatio, Sporus će vrlo brzo otkriti da je ova epizoda u njegovom životu zapravo jedna od srećnijih.
Najmoćniji i najnesrećniji čovek Rima
Posle Neronove smrti, Sporusa je oteo Nimfibijus Sabinus, član imeratorove garde, koji je tim činom verovao da će okusiti slasti aristokratskog i carskog života. Oženio je Sporusa i naterao ga da zadrži ime koje mu je Neron dao.
Nimfidijus je imao velike aspiracije da postane sledeči Rimski car, a ženidba sa Sporusom je bila samo prvi korak na tom putu. Ipak, svi njegovi planovi su propali jer je bilo mnogo ozbiljnijih kandidata da preuzmu carski presto.
Ubrzo su vojnici pod njegovom upravom skovali zaveru i proglasili ga izdajnikom. Nimfidijus je ubijen, a sudbina se još jednom opasno poigrala sa najmoćnijim evnuhom u Rimu.
Uskoro se Sporus našao u društvu Otona, prvog supruga Sabine, žene koju je Neron ubio. Oton je vešto smirio previranja u Rimu posle Neronove smrti i proglasio se carem.
Brak nije trajao dugo jer je Oton izvršio samoubistvo posle prvih neuspeha koje je kao car doživeo.
Tragičan kraj tragičnog života
Posle Otonove smrti, njegov naslednik Vitelije je zazeo rimski presto i preuzeo svu imovinu bivšeg vladara, a samim tim i Sporusa. Za razliku od njegovih prethodnika, Vitelije nije imao ambiciju da uzme Sporijusa za ljubavnika.
Novi car je odlučio je da svu imperatorsku brutalnost prikaže na primeru nesrećnog Sporusa. Često ga je ponižavao u javnosti, a tokom jedne gladijatorske predstave prikazao je Sporusa kao Proserpinu, boginju iz rimske mitologije koju je oteo i silovao bog podzemlja.
Sve što je bilo u pomenutoj priči događalo se pred očima Rimljana, piše portal Culturacolectiva.com
Kako bi izbegao javna poniženja Sporus je digao ruku na sebe, okončavši svoj život. Istoričari se slažu da mu je u trenutku smrti bilo manje od 20 godina.
(Dnevno.rs)
[adsenseyu5][adsenseyu5]
