Niz skorašnjih podataka o američkoj ekonomiji ukazuje na približavanje stagflaciji, scenariju u kojem inflacija raste dok rast BDP-a usporava, a nezaposlenost se povećava.
Takva situacija smatra se zahtevnijom za kreatore politika nego tipična recesija, jer viša inflacija ograničava mogućnost Federalnih rezervi da smanjuju kamatne stope kako bi podstakle privrednu aktivnost.
Stručnjaci o potencijalnoj stagflaciji govore već duže vreme, a ti glasovi postali su izraženiji otkako je američki predsednik Donald Tramp pokrenuo sveobuhvatni trgovinski obračun.
Smatra se da uvozne tarife podstiču rast cena, jer kompanije deo novih troškova prebacuju na kupce, dok istovremeno mogu da uspore privredu povećanjem troškova za firme koje zavise od uvoznih inputa.
Ekonomski analitičari navode da se taj trend počinje videti u brojkama i da su prethodne nedelje registrovani znaci stagflacije. Željeni cilj inflacije Feda nadmašio je očekivanja: inflacija lične potrošnje, mera rasta cena koju Fed preferira, porasla je u junu za 2,6% na godišnjem nivou, iznad očekivanih 2,5% i iznad majskih 2,4%.
„Ključne mere inflacije Feda više ne pokazuju jasan pad koji je bio vidljiv ranije ove godine, a i dalje smo oko 80 baznih poena iznad Fedovog cilja po većini ključnih pokazatelja. Deluje da se američka ekonomija suočava sa blagom stagflacijom“, naveo je u belešci Skanda Amarnat, bivši ekonomista Feda i izvršni direktor organizacije „Zaposli Ameriku“.
Rizik od stagflacije mogao bi da raste kako tržišta uvažavaju puni efekat tarifa predsednika Trampa, ocenjuje Emili Bauersok-Hil, izvršna direktorka kompanije Bauersok Kapital Partners.
Posle niza odlaganja, široki paket tarifa za desetine zemalja stupio je na snagu u četvrtak. „Trgovinski obračun je stagflacioni šok“, napisala je Bauersok u julskom osvrtu, uz napomenu da bi kompanije mogle da podignu cene u trećem i četvrtom kvartalu ove godine. Iako se deo efekata kratkoročno može ublažiti deregulacijom i smanjenjem poreza, krajnji rezultat bi, prema njenim rečima, bili niži rast i viša inflacija.
Zapošljavanje takođe usporava. Tržište rada se stabilizovalo u julu sa 73.000 novih radnih mesta, ispod očekivanja ekonomista od 100.000. Istovremeno, ukupan rast zaposlenosti revidiran je naniže za 258.000 u maju i junu, što je snažan signal da je tržište rada slabije nego što se u početku pretpostavljalo.
„Široke revizije neto zaposlenosti, koncentrisane u sektorima izloženim tarifama, sada ukazuju da se naš scenario ‘stagflacije-lajt’ materijalizuje“, naveli su ekonomisti RBC-a u belešci prošle nedelje, pozivajući se na nedavne revizije naniže.
Dodali su da se stagflatorna dinamika odvija jer neizvesnost oko trgovinske politike predsednika Trampa koči zapošljavanje. Banka očekuje slabe podatke sa američkog tržišta rada, prenosi Business Insider.
Cene usluga su u porastu. Indeks cena usluga Instituta za upravljanje ponudom (ISM), koji meri koliko Amerikanci plaćaju za usluge, povećan je na 69,9% sa 67,5% u junu. To je 98. uzastopni mesec rasta cena u sektoru usluga i najviši nivo od oktobra 2022, prema najnovijem ISM izveštaju o indeksu menadžera nabavke (PMI) za usluge.
Glavni ekonomista kompanije Apolo Global Menadžment, Torsten Slok, ocenio je da ovaj rast ukazuje kako inflacija u uslugama „dobija zamah“, što bi moglo da pojača ukupnu inflaciju u narednim mesecima. „Istovremeno, rast zaposlenosti usporava, a nezaposlenost raste. Izvori ovog stagflatornog impulsa su tarife, deportacije i devalvacija dolara. Poenta je da se tema stagflacije na tržištima intenzivira“, naveo je Slok u poruci klijentima.
Sve više Amerikanaca podnosi zahteve za naknadu za nezaposlenost. Broj početnih zahteva porastao je na 226.000 u nedelji koja se završila 2. avgusta, iznad očekivanja od 221.000, saopštilo je Ministarstvo rada. U međuvremenu, broj tekućih zahteva (ponovnih prijava) dostigao je 1,97 miliona, što je najviši nivo od početka pandemije.
Webtribune.rs
