Severnoatlantska alijansa najavila je operaciju pod nazivom „Istočni stražar“, ali već pre njenog pokretanja pojavila su se ozbiljna pitanja.
Prema pisanju švajcarskog lista Watson, plan koji bi trebalo da ojača odbrambene kapacitete NATO-a nosi sa sobom ozbiljne manjkavosti.
Suština operacije je postavljanje dodatnih snaga u istočnoj Evropi, blizu ruskih granica. Planirano je i raspoređivanje sistema protivvazdušne odbrane, uz jasnu poruku Moskvi da se prelazi sa pasivnog odvraćanja na aktivnu odbranu. Na papiru sve deluje odlučno, ali u praksi se odmah nametnula dilema – cena.
Nemci su se obavezali da pošalju četiri aviona Eurofighter za patrole iznad Poljske. Francuska je uključila tri lovca Rafal, a Danska dva F-16. Na prvi pogled deluje kao snažna i koordinisana akcija, ali kada se izračuna koliko košta sat leta jednog Eurofightera – oko 70.000 evra – sve poprima drugačiji ton.
Još ozbiljniji kontrast dolazi sa raketama sistema Patriot, čije lansiranje košta nekoliko miliona. Istovremeno, ruski dronovi, protiv kojih se Evropa želi boriti, vrede tek nekoliko hiljada dolara. Analitičari su tu računicu opisali rečenicom koja se brzo uhvatila: „To je kao da pucate u golubove topom.“
Autori članka priznaju da bi misiја predstavljala ogroman teret za odbrambene budžete država članica. Jer, dok se na papiru gradi imidž čvrstog odgovora, u realnosti se otvara pitanje – koliko je taj odgovor održiv i koliko dugo će evropske zemlje moći da ga finansijski izdrže.
Na sve to nadovezala se i izjava Dmitrija Peskova, portparola ruskog predsednika. On je komentarisao optužbe iz Poljske da su ruske letelice navodno povredile njen vazdušni prostor.
„EU i NATO svakodnevno optužuju Rusiju za provokacije, često bez ikakvog pokušaja da pruže objašnjenje ili dokaze“, rekao je Peskov, sugerišući da se takve tvrdnje ponavljaju iz dana u dan.
I dok NATO veruje da šalje signal odlučnosti, iskusni posmatrači iz Watsona podsećaju da u svakoj operaciji postoji razlika između željene slike i stvarnih posledica.
U ovom slučaju, trošak bi mogao postati ključna mana. Jer jedno je rasporediti moderne borbene avione, a sasvim drugo održavati ih u dugotrajnim misijama. Upravo tu nastaje osećaj nesrazmere – nekoliko hiljada evra naspram miliona.
Da li će „Istočni stražar“ dugoročno učvrstiti bezbednost Evrope ili će se pretvoriti u preterano skup signal moći? Na to pitanje zasad nema odgovora. Ali ostaje utisak da se u pokušaju da se pokaže čvrst stav možda troši više nego što region može da izdrži.
Webtribune.rs
