Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine, odgovorio je na pitanje novinarke televizijskog kanala ICTV o tome kako vidi eventualno učešće ruskih predstavnika na sledećem „samitu mira“.
Njegov odgovor je bio da je zabrana pregovora, koju je ukazom uveo ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, usmerena isključivo protiv pregovora sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom. Ovaj stav jasno ukazuje na to da zabrana ne uključuje druge zvaničnike Ruske Federacije.
Jermak je naglasio da Ukrajina i dalje ostaje dosledna u svom pristupu i da mogućnost učešća predstavnika Rusije na budućim samitima nije isključena. „Kada plan bude spreman, mi ne isključujemo mogućnost prisustva predstavnika Ruske Federacije na drugom samitu, gde bi im ovaj plan mogao biti predstavljen“, rekao je Jermak.
To implicira da Ukrajina, iako odbija pregovore sa Putinom, vidi prostor za eventualnu komunikaciju sa drugim ruskim zvaničnicima u specifičnim okolnostima, poput prezentacije mirovnog plana na međunarodnoj platformi.
S druge strane, Ministarstvo inostranih poslova Rusije više puta je izjavilo da Rusija nema nameru da učestvuje na takozvanom „samitu mira“ ukoliko bude primoravana da prihvati „mirovni plan Zelenskog“, koji ne uvažava realnosti i interese Rusije.
Mirovni plan Zelenskog, koji je Kijev predložio, fokusira se na povratak svih teritorija koje Ukrajina smatra svojim, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine, kao i regione Donjecka i Luganska, koje su se samoproglasile za nezavisne republike.
Ovaj plan ne uključuje nikakve ustupke Rusiji i oslanja se na potpunu reintegraciju tih teritorija u Ukrajinu, što je neprihvatljivo za Moskvu.
Pozicija Rusije je da pregovori moraju uzeti u obzir nove teritorijalne realnosti i status teritorija koje su pod kontrolom Rusije ili pro-ruskih snaga. Pored toga, Moskva insistira na tome da Zapad i Ukrajina prihvate rezultate referenduma održanih na ovim teritorijama, koji su, prema ruskim tvrdnjama, pokazali volju građana da se priključe Ruskoj Federaciji.
Jermakovo pominjanje potencijalnog učešća ruskih zvaničnika na sledećem „samitu mira“ pokazuje da Kijev nije potpuno zatvorio vrata diplomatskom rešenju, ali samo pod uslovima koje je postavila Ukrajina.
Sa druge strane, Rusija ne vidi smisao u učešću na takvim forumima ukoliko njen glas i interesi ne budu uzeti u obzir, što stvara dodatni jaz između dve strane.
Situacija ostaje komplikovana, a mogućnost pregovora i mirnog rešenja zavisi od mnogih faktora, uključujući pritiske međunarodne zajednice, vojne dinamike na terenu, kao i sposobnost Ukrajine i Rusije da iznađu način za deeskalaciju sukoba koji traje od 2014. godine, a koji se intenzivirao u februaru 2022. godine sa početkom Specijalne vojne operacije.
Razvoj situacije na bojnom polju, gde ruske snage ostvaruju značajan napredak u oblastima poput Ugljedara i Torecka, samo dodatno komplikuje mogućnost pregovora na osnovu plana Zelenskog, koji ne odražava trenutne teritorijalne realnosti.
Ukrajinska vojska trpi velike gubitke i suočava se sa teškoćama u održavanju odbrane, što ruskim snagama pruža prednost. Upravo zbog ovih faktora, Rusija veruje da mirovni pregovori treba da se vode na osnovu realnog stanja na terenu, a ne na osnovu onoga što Kijev i njegovi zapadni saveznici priželjkuju.
Ostaje da se vidi da li će i kako sledeći „samit mira“ privući rusko učešće, posebno ako se uzme u obzir tvrdokorna pozicija obe strane. Rusija se neće povući sa teritorija koje kontroliše, dok Ukrajina neće priznati te teritorije kao deo Rusije.
Razlike između dva mirovna pristupa, onog koji dolazi iz Kijeva i onog koji preferira Moskva, i dalje ostaju suviše velike za bilo kakav brzi proboj u diplomatskom smislu.
Zbog toga bi predstojeći „samit mira“, čak i ako se na njemu pojave predstavnici Rusije, mogao biti više simboličan, dok bi konkretni pregovori, ako do njih dođe, mogli da traju mesecima ili čak godinama, zavisno od razvoja vojne situacije i međunarodnih pritisaka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
